Тако је друже.
Последњих око 30 година свог живота живео је у Зрењанину.
Имао је тада викендицу на обали Тисе поред моста на путу Зрењанин-Нови Сад, где је имао пчелињак са око 20 полошки и викендицу у којој је била приватна музејска збирка.
Ти експонати су сада у Градском музеју у Суботици захваљујући ... "нечијем" ангажовању.
Међу тим експонатима највреднија је предивна диплома за колекцију меда са Прве пољоприведне изложбе у Суботици 1925. са подписом Краља Александра Карађорђевића.
Сличних диплома видео сам неколико, али све су са каснијим датумима, све до 1934.
Денеш је свакодневно прелазио бициклом растојање од Зрењанина до Тисе и назад и у 10.-ој деценији живота.
И тако једне вечери, враћајући се бициклом са Тисе у Зрењанин, на једној раскрсници са семафором скретао је удесно према свом стану својом десном страном.
Међутим, неки млађи неопрезни возач је скретао колима такође удесно и онда га је "покупио" са све бициклом.
Сахрањен је на Палићу у породичној гробници августа 1998.
Познавао сам га и дружио се с њиме на разним скуповима од 1991-1998.
Наше пчеларско удружење (пун аутобус) га је посетило на тој викендици само 4 месеца раније.
У време наше наредне пчеларске изложбе (само за још 8 дана) посетићемо његово вечно почивалиште на Палићу.
Придружиће нам се и његова унука и унук које сам једва пронашао.
Унука живи сада у Новом Саду, а унук у Мађарској.
