Према саветима стручњака али и искуству домаћина који деценијама пеку домаћу ракији-шљивовицу,у комину шљиве се обавезно додаје 2 до 5% посто шећера,и тај шећер прође фазу ферментације и није уопште штетан.Количина која се додаје зависи од слаткоће убраних шљива и посебно од једрине плодова.Такође се додаје минимална количина квасца који поспешује ферментацију.
Ја ракију печем тако што је оставим у препеку јачине 60 до 70 степени.Касније тако добијену количину спустам на јачину до 48-50 степени правилним додавањем медицинске дестиловане воде.
Овако се добије знатно квалитетнија ракија,мање времена се одвоји за дестилацију и мање потроши дрва а добије се скоро иста количина препечене ракије.У поступку препека мозе се у казан додати по неколико комада плода шљиве или на излазу огољено парче дрвета шљиве пожегаче(тако што се скине само она танка тамна кожица а остане она подкожица која у ствари даје и шмек и боју ракији).Ракију након печења држим у бурету,храстово је боље од дудовог и багремовог,највише три месеца да мало укрти,јер свако дуже држање имате губитак на количини и због тинина који се из бурета ослобађа ракија губи основни шмек,добија превише тамну боју и помало горчи.
Овако добијете препеченицу боје злата која је по мени најбоља боја препеченице.
Наравно,најбоље је комину ослободити од кошпица,уосталом то је сада и исплативо јер се кошпице сада откупљују,али то тражи посебно направљену машину и посебан поступак за дестилацију јер долажи до загоревања,па су најбољи за то казани са мешачем или решетке,кукурузна комина на дну и слично.
На крају мало оладити ракију и послужити је уз добар Пљеваљски сир и Ужичку пршуту.Живели!
