Kad je moj stariji sin Ljubinko bio mali (6-7godina), išao je samnom na probu (imali smo i selu tamburaški orkestar).
Bio je talentovan i vrlo brzo se priključio nama matorima. Njegovi drugari(neki) su tada govorili:"ma, nije on ništa, on ima tamo ćaleta..."
Sada, kad se ljubinko opredelio za muziku - magistar kontrabasa, kad ima i svoj tamburaški orkestar, ponekad mi dozvole
da im se pridružim, sad (neki) kažu:"ma, nije on ni9šta, on ima tamo sina..."
