Воћарство

[Ilinčić Zoran]

Mlada visnja - podloga  je veceras stigla iz Šamca i ujutro će biti zasađena u Lipcu. Plemke su u frižideru. Po savjetu, kalemljenje će biti krajem marta, kada krene sok.
Radoje, s obzirom da smo obojica iz Doboja, kada ove godine višnja sazri u Šamcu, ja ću donijeti u Doboj i pozvacu te da vidiš o čemu se radi.
Čak ako si voljan možemo susret upriličiti kad bude vrijeme kalemljenja.
Ja nisam nikad kalemio voćke te bi na taj način imao priliku da mi praktično pokažeš kako se kalemi.

[Киперовић Радоје]

Колегинице Верице ово јако лијепо изгледа. Ви свакако знате да полен винове лозе спада у један од квалитетнијих. Још ако су виногради одавно напуштени а земљиште се рехабилитовало ето вама органске производње .
Теоретски аронија почиње плодоносити у трећој години. Међутим ја вам не могу рећи ништа конкретније јер са аронијом немам искуства из праксе. Спорадично се у БиХ подижу и већи засади али су за сада повратне информације контрадикторне па их треба препустити времену. Ако ћете да будем потпуно отворен мене надувавање приче око будућности ове културе много асоцира на причу о пужевима али надам се да гријешим. То и није превисока цијена за садницу и ако је посадите током прољећа морате је редовно заливати. Најбоље да је засадите у мјешавину тресета, хумуса (или згорелог стајњака) и земље. Аронији не треба хемијска заштита (опет теоретски). Пожељно је да земљиште буде неутралне до киселе  реакције, никако алкално (кречњачко).
Зоране, ја сам вољан да ти дођем окалемити вишњу. Вјерујем да неће бити проблем да нађем слободног времена али свакако ћемо се чути ПП. Данас сам цијели дан био на терену и сокови још нису кренули. Ове године почетак вегетације значајно касни у односу на просјек што обећава добру годину за воћаре.

[Mihajlović Verica]

Organsku proizvodnju nema ko da plati kod nas, ali za porodicu samo da ima dovoljno je ...

 Radoje , polen od vinove loze ove godine sačuvaću u rezervi (samo da vreme bude dobro da pčele mogu maksimalno da iskoriste polen ).Grožđe je neverovatno slatko i ukusno (Đoko može da potvrdi , probao je  ..), divlje trešnje i kupine takođe ima dosta . Od divljih kupina sam prošlog leta pravila "kupinovo vino" , a od sitnih oraha rakiju "orahovaču"Jednu teglu punu sa sitnim orasima prelila sam šećerom i dobila sam tečnost koju koristim pomešanu sa vodom u fajtalici kada pregledam pčelinja društva za prskanje po ramovima i pčelama .

Aroniju ću da kupim jednu i zasadiću je na vikendici . Sviđa mi se  slatko koje sam jela od aronije .
Imam vinovu lozu koja se ne prska , kupiću ovih dana aroniju i ona se ne prska , još da nađem jabuku (šumatovku ili šaruknu ) i jednu vrstu kruške koja se ne prska i biće mi dosta ...

Hvala ti...

[Киперовић Радоје]

Од старих аутохтоних сорти крушке препоручићу једну коју у мом крају зову Калачуша а негдје и Колачуша. Има међутим један проблем са старим сортама воћа. Људи очекују да ће расти, бити виталне и плодоносити као у вријеме наших старих. Клима се промијенила, из сезоне у сезуну региструје се све већи број нових штеточина и патогена на које ни већина старих сорти није имуна. Чак шта више. Стара стабла пропадају а млада су углавном кратког вијека. Треба их наравно што више калемити  да би се сачувао генетски фонд и бити срећан ако бар некада донесу род.

[Antić Zoran]

Сам си о себи овим довољно рекао, свака ти част.

Kolega,samo opusteno  i  nije lepo da se vredjamo na ovakav nacin.Posto si otvorio temu  iz  oblasti vocarstva i zato sam Vam postavio takva pitanja (kako bih uvecao prinos po stablu dunja) I  najverovatnije da  jos nekog interesuje(da li bio amater) ili kao ja profesionalac – ja zivim od od dunja i   imam plantazu od 5 hek,U novembru (2012 god)  zasadio sam jos 4hek.Normalno je da me sve interesuje,jer je veliki novac ulozen u zasadu dunja. Ne i  nisam ni  оcikivao od Vas da Vi pravite ‘’virtuelni’’ program u proizvodnji dunja,ali sam ocikivao da imate nekog iskustva -KAKO da uvecam prinos a samim tim i dobit , pa da podelite sa svima nama.

[Kostadinović Rade]

Mladi kolega Kiperovicu, da li imate iskustvo sa starim sortama jabuka na ovim prostorima: kolačara, kožara i budimka.
Mislim da je kolačara "kraljica medju jabukama".
Ja imam jos desetak stabala kolačara, ali starosti preko 50 godina. Po obicaju radjaju svake druge ili trece godine,a nikada nisu prskane. Malo se oko njih okopa, doda stajnjaka i to je sve.
Mislim da ste odlicno naveli sve nepovoljne razloge za gajenje starih sorti voća. Da li vredi kalemiti navedene stare sorte jabuka i kakva im je
budućnost? Pozdrav.

[Киперовић Радоје]

Posto si otvorio temu  iz  oblasti vocarstva i zato sam Vam postavio takva pitanja (kako bih uvecao prinos po stablu dunja) I  najverovatnije da  jos nekog interesuje(da li bio amater) ili kao ja profesionalac – ja zivim od od dunja i   imam plantazu od 5 hek,U novembru (2012 god)  zasadio sam jos 4hek.Normalno je da me sve interesuje,jer je veliki novac ulozen u zasadu dunja.

Зоране, ова тема никако није предвиђена за воћаре професионалце. Они који живе од воћа информишу се из спелијализоване литературе, истих таквих портала који углавном наплаћују информације и од стручњака који су за то такође плаћени. То је она прича колико пара, толико музике. Да бих давао савјете тог типа захтијевало би писање елабората, уносило непотребну конфузију и оптерећивало форум. Ваљда је свакоме јасно да би таква идеја била мало несувисла. 

Mladi kolega Kiperovicu, da li imate iskustvo sa starim sortama jabuka na ovim prostorima: kolačara, kožara i budimka.
Mislim da je kolačara "kraljica medju jabukama".
Ja imam jos desetak stabala kolačara, ali starosti preko 50 godina. Po obicaju radjaju svake druge ili trece godine,a nikada nisu prskane. Malo se oko njih okopa, doda stajnjaka i to je sve.

Господине Раде, прво немојте да персирате млађи сам од вас;  овако како сте  описали вашу "технику" рада са старим аутохтоним сортама, тако и треба да се ради. Њихова највећа вриједност је управо у томе што се не третирају хемијским средствима и слободно се могу подвести под органски производ. Ако би се радило као са комерцијалним сортама, изгубило би се то због чега су оне то што јесу. Чињеница је да аутохтоне сорте немају органолептичке особине (укус, мирис, арому, текстуру, обојеност...) као комерцијалне сорте, да се тешко складиште и да углавном не могу задовољити савременог потрошача квалитативним карактеристикама, али имају предност јер нису оптерећене резидуама пестицида. То ће у блиској будућности постати (и већ је постало) врло значајна ставка, па сам мишљења да оне имају будућност и да их свакако вриједи калемити и садити само без великих очекивања (из горе наведених разлога) и због очувања генетске различитости. Са аутохтоним сортама немам много искуства. У мом крају је већина тих воћака посјечена или је вријеме учинило своје па су и оне које су преживјеле сада на издисају. Иако имам и воћњак комерцијалних сорти крушке занимам се и за старо воће (јабуку и крушку). Трагам за њима и имам у плану да их калемим на пчелињаку и околини која је потпуно чиста и без загађивача. Ето баш данас сам на терену узео племке крушке јерибасме и броткиње...  .

[Avramović Gradimir]

     Rade, jabuku, koju u mom kraju zovu "kolačara" nigde i nikada nisam sreo osim u selu odakle mi je otac, Rača, pored Bajine Bašte. Neko je zove i "kiseljača" jer je toliko kisela da se ne može jesti ali samo do, otprilike Nove godine ili polovine januara meseca. Onda se u njoj nešto deli i postane slaša od šećara a da ne govorim da takvu aromu nisam osetio u ovim novim sortama.
    Zbog toga sam, pre tri godine, iz sela doneo "materijal" za kalemljenje i u blizini moje zgrade na Karaburmi okalemio, prvi put u životu, (pod budnim okom prijatelja Gojka) tri podloge koje sam godinu dana ranije tu presadio. Ovo će biti treće proleće tim kalemima i sa nestrpljenjem očekujem da dođe i to proleće kada ću na njima ugledati cvet.

[Киперовић Радоје]

Ево двије сличице орезане шљиве за све који су се интересовали како би то отприлике требало да изгледа.

[Ćosović Momčilo]

Још једном хвала Радоје.

[Ilinčić Zoran]

Radoje, na kojoj lokaciji se nalazi vocnjak?
Imas li za prodati kalemljenu sadnicu nekih od starih sorti jabuke ili kruske. Ili bilo šta od starih autohtonih voćki?
Kupio bih dva-tri kalema starih voćlki.

[Киперовић Радоје]

pozdrav kolega vidim da dosta poznajes ovu materiju pa bih te zamolio ako mozes da mi objasnis kako da proizvedem podloge za kalemljenje kosticavog voca konkretno breskve

Дејане, од свих врста коштичавог воћа најједноставније је произвести подлогу за брескву. За подлогу се користи сјеме виноградарске брескве или како је у мом крају зову шефтелије. Проценат клијања је јако велики, чак преко 90%. Надам се да знаш о чему се ради. Први начин:Дакле, када шефтелије буду зреле повадиш сјеменке из плода и оставиш на сувом, тамном и провјетреном мјесту негдје до новембра. Најбоље их је чувати у папирним врећицама. Сјетву обављаш током новембра у каналиће дубине 6 - 8 цм на размак 15 цм у реду и 80 цм између редова. Сјеме ће период јаровљења провести у земљишту током зиме  на прољеће бити спремно да клија. У зависности од типа земљишта, сјеме можеш загртати обичном земљом (ако је рахла, хумозна) или тресетом (тешка, збијена, кисела земљишта). То је сав посао. У прољеће када никну плијеви, окопавај и по потреби наводњавај. Велика је вјероватноћа да ћеш их моћи калемити током августа окулирањем, а на стално мјесто у воћњак садити крајем јесени исте године јер бресква на почетку има велику снагу раста и нема двогодишњег чекања на садницу као код осталих коштичавих и јабучастих врста. Други начин: Сјеменке шефтелије одмах посиј на стално мјесто у будућем воћњаку и ради исто што и у првом случају. Бресква је вјероватно једина воћна врста код које је могућа директна производња подлоге и садница. Пуно поздрава.

[Pavlov Dragi]

A gorki badem kao podloga?
Koje su prednosti i mane.

[Киперовић Радоје]

A gorki badem kao podloga?
Koje su prednosti i mane.

Имао сам прилику видјети један воћњак брескве у околини Прњавора (Р.С.-БиХ) гдје је бадем кориштен као подлога. Власник, прогнаник из Далмације. Да не дужим причу...велики промашај и није за препоруку у континенталним условима.

Горки бадем свакако долази у обзир али само у условима аридне климе и високог процента физиолошки активног креча у земљишту. Дакле приморје, Македонија  ...

[Radović Dejan]

radoje dali se spojno mesto kod kalema moze zatvarati necim drugim osim kalem voska negde procitah na netu damoze tutkal odnosno lepak za drvo