Покушаћу све у једној поруци и што једноставније.
Момчило, сорта Стенли тражи јаку резидбу. Слободно полови родно дрво (дрво које је већ рађало и на њему су новоформиране родне гранчице које се називају мајске китице или мајски букетићи). Једногодишње љеторасте код стенлија немој сјећи нити скраћивати изузев ако су баш јаки и прелазе у водопије. Они су кључ неке будуће родности и треба их остављати у што већем броју јер ова сорта има тенденцију да се сва обуче у родне пупољке а изгуби прираст што на грају доводи до исцрпљености и сушења. Код Ч. љепотице треба вадити више једногодишњих прираста у односу на Стенли и што више радити замјену "на чеп". То је рез комплетног родног носача до проводнице с тим што се остави патрљак дужине 6-10 цм. Ч. родна је можда једина сорта шљиве која дозвољава а чак и захтијева скраћивање 30 % љетораста који се налазе у доњој зони круне на дужину 3- 5 пупољака (5-10 цм) од базе двогодишњег дрвета. На сликама горе узгојни облик је тзв. Веронско вретено. Италијани га доста користе за брескву а ми смо га у новије вријеме прилагодили шљиви и јако добро се показало. Суштина је да осим централне проводнице (искључиво једна! која се може назвати и вретеном) у бази на висини од 80-120 цм постоје три скелете гране које су просторно распоређене попут знака мерцедеса
и које се никада не ваде резидбом него остају цијели вијек воћке. Све осим њих и проводнице се циклично реже. Наравно да би се оне одржале виталним потребно је радити резидбу свих прираста које се на њима налазе. На сликама се то не види баш најбоље јер су воћке још младе. Надам се да ово неће бити превише конфузно.
Богољубе, свакако вади Пожегачу ако ти је обољела од шарке. У питању је вирусно обољење које преносе искључиво лисне уши сисањем и повраћањем сокова у ткиво биљке. Бојазни нема да ће се шарка пренијети на младе воћке ако све старе искрчиш и спалиш али води рачуна да ако у близини имаш трњину (црни трн) и он је домаћин овог вируса и требао би га такође исјећи. Проблем је међутим што се преко земљишта преносе неки други патогени као што су трулежница коријена, Nectria, Agrobacterium tumefaciens... па ти никако не препоручујем садњу одмах. Најбоља опција је сјетва кукуруза, пшенице или хељде у периоду од 2-3 године које ће одлично очистити земљиште, послије чега смијеш приступити садњи.
Зоране, прво орежи па онда уради хемијску заштиту. Довољно је било какво средство на бази бакра. Везано за резидбу, за тебе важи исто као и за Момчила с тим што код тебе узгојни облик може бити некакав прелаз према пирамиди због већег размака
.
Драги, прскање воћа у цвијету нема никаквог оправдања, нарочито не инсектицидима. Разумљиво је када је вријеме јако влажно и топло употријебити некакав фунгициг против монилије (трулежи) и то само у фазама пред почетак и на крају цвјетања али инсектицид никако. Да буде јасније; инсекат против кога треба прскати шљиву и то у фази прецвјетавања (тријебљења, опадања) цвијета, је шљивина осица. Он презимљава у стадијуму лутке у земљи испод воћака. Штету наноси тако што у вријеме потпуног опадања цвјетних латица прогриза цвјетну ложу у коју полаже јаја. Из тих јаја се развије црвић који изазива црвљивост плода. Дакле нема потребе журити него са заштитом почети тек када 95-99% цвијета опане у супротном се узалуд пршће. На страну што већина пестицида смањује клијање полена и оплодњу па тако и саму родност.
а.м. Маврика је тауфлувалинат и спада у синтетске пиретроиде. Пиретроиди су штетни за пчеле (у зависности од дозе). Прскати само навече по престанку лета пчела или их на вријеме затворити. И не бих рекао да је рат са прскачима изгубљен. Интернет је доступан свима, и све већи број људи учи и примјењује научено.
Желим нагласити да хемијску заштиту воћа никако не препоручујем "викенд воћарима". То је сизифовски посао и да би се воћњак одржао са минимумом болести и штеточина потребан је континуиран приступ током цијеле године. Довољно је промашити један третман да све буде узалуд. Ово могу и требају радити само комерцијални воћари али то је већ нека друга прича...
