Проф. Др Милан Ћировић - Ћира
(1941-2010)
Дана 21.03.2010. године, у болници у Крагујевцу, завршио је свој век племенити човек, дугогодишњи редовни професор Машинског факултета у Крагујевцу и један од наших најценјенијих предавача-пчелара.
Рођен је у селу Годачица, општина Краљево. Породица велика, права домаћинска. Није ту претицало, али је свима дотицало, и увек се знало „ко коси, а ко воду носи“. Отац Стеван, поред великог имања, увек је имао двадесетак „ђерзонки“ и исто толико трмки.
После завршене осмогодишње школе, Милан завршава краљевачку гимназију и 1960. год. уписује Машински факултет у Београду, Одељење у Крагујевцу у првој генерацији тог Одељења. За четири ипо године завршава факултет са одличним просеком и остаје на факултету као асистент, где је и провео цео радни век, напредујући у звањима, тако да је последњих двадесетак година био редовни професор и Шеф катедре за Отпорност материјала, све до пензионисања 2007.године.
За време годишњих одмора помагао је оцу око пчела, а за ову област озбиљније се почео интересовати седамдесетих година XX века као постдипломац у Русији, где је и куповао велики број књига из области пчеластва.
После очеве смрти 1986. год. наслеђује пчелињак и брзо га увећава на око 100 ДБ друштава. Затим се определио за одгајање матица најсавременијим методама, уз редовно праћење светских достигнућа из ове области. Оспособио је велики број пчелара почетника, а мање искусне „професорски“ је доучио. Никада није жалио времена и труда да помогне било коме ко му се обратио за помоћ.
Крајем осамдесетих година прошлог века постаје званични предавач СПОС-а и држи незаборавна предавања у скоро свим бившим републикама Југославије. Поред домаће, прати и страну пчеларску литературу, а највише руску. Објављује бројне стручне радове и детаљне анализе у „Пчелару“, као и преводе из руских часописа. Први успоставља сарадњу са Специјалистичким пчеларским институтом из Русије и последњих преко двадесет година доводи светски призната имена у нашу земљу који држе предавања „од Вардара до Триглава“ (Проф. Билаш, академик Проф. Кривцов, Проф. Лебедев), а он се појављује у улози преводиоца. У два мандата био је члан редакције „Пчелар“, делегат у СПОС-у, председник Друштва пчелара Крагујевац, а последњих двадесет година и члан најужег руководства крагујевачких пчелара. Био је рецезент бројним пчеларским писцима са нашег простора.
Носилац је свих признања Савеза пчеларских организација Србије.
Само двадесетак дана пре смрти, дочекао је последњи пут професоре Кривцова и Лебедева и био им накратко преводилац на предавању у Београду. Нажалост, тешка болест није му дозволила да их прати и кроз остала места Србије, где су професори наставили са предавањима.
Ћира је био „ходајућа енциклопедија“. Остаје нам да примењујемо знање, које смо дружећи се деценијама са њим упили, а које је он тако несебично делио. Ја сам имао ту срећу и задовољство што сам више од 10 година провео на пчелињцима радећи и учећи од Ћире, а пчелињци су нам на око 2 километра удаљености.
Његов допринос српском пчеларству је непроцењив.
Никада га нећемо заборавити! Нека му је вечна слава и хвала му!
