Brdsko-planinsko pčelarenje
OSTALE FORUMSKE TEME => Moje mesto - grad, selo... => Temu započeo: Lukovic M. Slobodan Januar 13, 2021, 13:58:42
-
U ove zimske dane kada napolju veje sneg,reših i ja da se oprobam u opisu moga sela u kome sam se rodio a to je Gornje Crnjevo.U njemu sam živeo 22 godine a potom sa prešao da živim u Ivanjici.
Pokušaću da vam pisanom rečju dočaram selo Gornje Crnjevo a potom i grad Ivanjicu a ovde će biti i fotosa.Posle opisa ovih mesta,predstaviću vam i nekoliko priča o
mom dedi po majci Stevu a potom i dedine priče koje me nisu ostavile ravnodišnim, a nadam se neće ni vas.
GORNJE CRNJEVO
Ako nekada dodjete u Ivanjicu i poželite otići u selo Gornje Crnjevo gde sam ja rodjen i gde sam proveo mladost,to možete učiniti peške ili autom.Kada vijugavim putem koji je u stalnom usponu,od Tikove kafane na Mrkočevcu pa uz brdo stignete na zaravan tz.Sokak,vi ste savladali veliki uspon od 1,3 km.tj 1300 m1.Sada vam predstoji da nastavite ravnim putem prema selu i stižete do
prvih seoskih kuća idući još oko 900 m1.To znači da je selo G.Crnjevo udaljeno od Ivanjice 2,2 km.
Ako pak poželite da posetite Mucinu Vodu- izvor hladne vode pod najvišim vrhom brda Teprč, to morate učiniti tako što će te od Ćelovske vode skrenuti levo i makadamskim putem nastaviti prema Mucinoj vodi.Sa zaravni ispred Mucine vode puca pogled na okolna brda kao što su Malič,Mučanj,Gliječko brdo, Ivanjičko brdo,Oštrice,Debelo Brdo,Tičar na Goliji,Klekovicu,Božac,Osonicu...Ivanjica,Bukovica i Prilike su vam kao na dlanu.Posle pijenja veoma hladne vode i odmora nećete se pokajati što se uložili truda da ovde dodjete.
U gornjem Crnjevu nekada je bilo 17 domaćinstava sa puno čeljadi a svaka kuća imala je najmanje 5'toro dece plus odrasli članovi porodice.Od 17 domaćinstava 13 su se prezivali Bešević a 4 domaćčinstva imala su prezimena Luković,Kodžopeljić,Kurtić i Čakarević.Moj otac je bio priyetko na imanju Stevana Beševića i Sare.Otac Milutin i majka Sojka zemljoradnici i nas 5-toro dece: Miodrag,Miroslav,Petar,Slobodan i Savo.Od pobrojanih danas u životu samo sam ja.
Nažalost, i ako je selo udaljeno od Ivanjice 2,2 km. nije napredovalo već je stalno nazadovalo.Odlazak mladih uglavnom je bio usmeren prema Beogradu i Čačku.
Voleo sam ovo selo a i danas ga volim.Pre odlaska u penziju napravio sam drvenu
vikend kuću i formirao pčelinjak.Uživajući u prirodi sa pčelama proveo sam lepe dane, a li zbog bolesti i starosti morao sam otudjiti i vikend kuću i pčelinjak.
U ovoj temi biće još dosta govora o G.Crnjevu.
Zahvaljujem se domaćinu a vas pčelare puno pozdravlja Deda.
Prilog: Panoirama Gornjeg Crnjeva
-
Divan opis!
Bravo Deda!!!
Samo ... ipak mi nešto fali, ne videh nigde gde je ... "Žikin most"! ;)
-
I V A NJ I C A
Opštinsko i sresko mesto sa življem srbi 99%.Osnovana kao Varoš 1836 godine ukazom kneza Miloša.Imala je nesreću da skoro izgori u požaru 1846 godine.
Iako sresko mesto u razvoju je dosta kasnila pa je dosta stanovnika migriralo,uglavnom u pravcu Čačka i Beograda zbog siromaštva..Po završetku II svetskog rata Ivanjica kao opština brojala je preko 40.000 stanovnika,da bi 2016 godine brojala 30.449 stanovnika
U drugoj polovini prošlog veka počeo je razvoj privrede pa je tako izgradjeno nekoliko privrednih objekata kao što su:Fabrika tepiha,fabrika čarapa Proleter,fabrika Metalac,Fabrika Iverica, Fabrika montažnih kuća kao i največa košuljara Javor sa nekoliko pogona u selima opštine. Planina Golija proglašena je parkom biosfere pod zaštitom UNESK.a Smeštena u kotlini pored reke Moravice sa obe strane,izmedju brda Teprč,Oštrica,Ivanjičkog brda, Gliječkog brda,vijuga pravcem jugoistok-severozapad u dužini oko 11 km.Putno povezana sa Studenicom,Sjenicom,Novom Varoši preko Javora i preko Močioca,Požegom,Gučom i Čačkom i dalje ...Iako je Kraljevo udaljeno od Ivanjice kao Čačak ne postoji
ni dobar makadamski da bi zadovoljio potrebe stanovništva naročito na rubnom području.Zbog toga je i slaba migracija bila prema Kraljevu..
U Ivanjici i mestima opštine postoje znamenitosti kao što su:
-Kameni jednolučni most dužine 20 m koji je izgradio Blagoje Luković moga dede brat i pušten u saobraćaj 1906 godine.U zapisima o mostu stoji da je za njega utrošeno 30.000 jaja. Žiko kaže da će se ubuduće zvati,,Žikin most ,,
-U Ivanjici je 1811 godine puštena u rad hidrocentrala'treća u Srbiji
-U znamenitosti Ivanjice spada i Crkva na grobu Boška Jugovića koju je
o svom trošku izgradio Blagoje Luković
-Crkva u Ivanjici Car konstantin i carica Jelena
-Fudbalski klub Javor osnovan 1912 godine
-Postojala su dva rudnika Antimona-Lisa i Gliječa,ali oba ne rade
-Od znamenitih ljudi koji potiču iz naše opštine suČKirilo Savić,Milinko Kušić,Venijamin Marinković,Dr.Draga i Božo Spasović,Petar i Ivan Stambolić,golman Crvene Zvezde Srbo Krivokuća, fudbaler Partizana Vladica Kovačević-
Moram da napomenem da surovi uslovi života na selu su uzrokovali ovakvo loše stanje pa su pojedina sela praktično opustela
-
'
Е мој Деда ...
Лепо је споменути знамените људе које је Ивањица дала свом роду и народу али није лепо изоставити најзнаменитијег.
Ако је случајно може се исправити тако што ће се претходна порука допунити.
Ако је намерно боље да нико није ни помињан.
У сваком случају подоста тужно али не мари опростио је Чича много више од тога свом роду и народу па ће опростити и Деди.
-
E moj Gorane,
zar bi lepo bilo da da ga pominjem a on mi zaklao strica,Ej čoveče, nije ubio
nego zaklao....
-
E, moj Gorane, bolje bi ti bilo da nisi "čačkao mečku". :(
Ja Dedu razumem, jer i moja iskustva su slična.
-
Bravo Slobo.Ovaj na koga cilja Goran ... pa on je samo rođen u Ivanjici, a po priči mojih dede i oca njegove pristalice u našem kraju se borile sa dviskama i gibanicom...!
-
Komentar na NULTU poruku glasi:
dragi Deda nemaš nikakvog razloga da se meni zahvaljuješ jer ti imaš otvoren put da pišeš i opisuješ sve što poželiš!
Imao sam sreću a i zadovoljstvo da obiđem G. Crnjevo i budem gost na imovini našeg Slobodana Lukovića!
Video sam vikend kuću, letnjikovac, voćnjak i pčelinjak, zadržao se sa Dedom u podužem razgovoru a radujem se što sam
ovde pročitao detaljniji opis o čemu mi je Deda pričao ali sam malo bio i zaboravio!
Dodao sam tri sličice iz moje fototeke a evo i uz ovu poruku ide nekoliko sa tog druženja 6.11.2015. goidne!
I na kraju da kažem da se radujem pisanju i ostalih kolega o svom mestu, o svojim životnim događajima jer je to lepo čitati i
upoznati ljudski život a nas sve ovde članove smatram jednom velikom porodicom, pa zašto da ne znamo nešto više o nama?
Veliki pozdrav Dedi i Kolegama!
-
Evo Deda dragi još nekiliko sličica od prije 15 godina iz tvog V. Crnjeva odnosno sa tvoje hacijende i pogledom na Međurečje
ako se ne varam!
Data i uslikasmo se na tvom letnjikovcu uz čašicu i divne razgovore.
Imam još puno snimaka ali za sada je uz NULTU poruku sasvim dosta!
-
Поштовани Деда ,
Након наших међусобно размењених пп порука а и у договору са домаћином овог форума обраћам Вам се још једном на овој Вашој теми. Оригиналну пп поруку нисам сачувао па ћу је овом приликом поновити у вероватно нешто измењеном облику али суштински исте садржине.
Мојом поруком од 13.јануара нисам имао намере да на било који начин повредим осећања било ког члана овог форума а поготово не Вас лично обзиром да Вас сматрам озбиљним и коректним човеком. Разумем повређеност коју је код Вас изазвала моја порука и заиста ми је искрено жао што је до тога дошло и што сам повредио Ваше успомене и осећања те Вам се овом приликом због тога најискреније извињавам.
У уверењу да смо заједничким напором превазишли овај немио догађај изазван мојом кривицом срдачно Вас поздрављам.
П.С.
Домаћину форума остављам на одлуку да у договору са Вама обише поруке које су изашле из ове теме .
-
Postovani Gorane,
Prihvatam izvinjenje i pozdravljam te..Deda
-
Dragi prijatelji Deda i Gorane,
Veliko vam hvala na zaista velikoj korektnosti i na postupcima koji govore o vama jer po meni institucija izvinjenja
je najčasniji čin koji duboko uvažavam a i javno prihvatanje takođe!
Mislim da poruka treba da bude tamo gde je i ispisana jer ako je brišem onda bih morao brisati i vaše zadnje postove!
Verujem duboko da nikom ne smeta a ljudskost koju ste pokazali jako me raduje.
Neka ovo bude uzor svima kojima se slučajno omakne da nešto napišu prethodno ne analizirajući svaki detalj i suštinu
onog kolege koji nešto napiše.
Živeli!
-
Z L A T O
Kad kopaš zanet si poslom, izmahuješ i zabijaš kramp u zemlju kao da držiš i predaješ snagu magičnom sredstvu, koje skida nepotrebno i vodi traženom. Znoj te probija po celom telu, ulazi i u oči, brišeš ga prljavim rukama, trepćeš kao svraka na jugovini.
Pitanje koje se uvek postavlja ali koje nema odgovor. Jesam li pametan pa verujem u priče koje se prenose sa generacije na generaciju? Prenose se i umnožavaju kao pečurke toplih prolećnih noći. Blago je tu oko nas, na dohvat ruke. Svi pričaju i prepričavaju. Piše i u novinama da kad su kopali raku da sahrane nekog čoveka, naišli na grob nekog nepoznatog velmože sa srebrnim štitom preko grudi! Ispitivanja su u toku. Pisao pouzdan i čestit čovek koji je poznavao onog što je kopao a ovaj mu u poverenju rekao da je nadjeno mnogo više ali o tome nesme da se priča!
Stevan nikada nije kopao sam, drugi su kopali a on je nadzirao i vodio računa da se kopa u tajnosti. OZNA očas dozna....
Vreme traganja za nenadanim brzim izlaskom iz siromaštva nije prošlo niti će proći. Ostaće da postoji dok je sveta i vremena. Stevanove priče prenošene od usta do usta, od uva do uva, bile su slama na plamenu sirotinjske mašte. Starih porušenih kuća, Crkvi, Manastira, utvrdjenja bilo je na svakom koraku. Vojske kad su ratovale nosile zlato i otimale ga od drugih.
Kad gubiš-zlato kriješ jer nezna se pobednik? Spasavaš samo goli život a zlato skrivaš da ga drugi ne može naći a ti ćeš ga naći jer znaš gde si ga sakrio.
Obnovljenja sećanja na stare priče i predanja, prebacivani preko ruku kubici i kubici zemlje i kamena, otkopavani temelji ruševina na mestima čudnih naziva. Traženo blago. U davno vreme kopali, izlivali, kovali, ukrašavali ruke, vratove, glave, odeću i obuću.
Sad ga traže da sa malo muke osete sjaj tog davnog bogastva, da izadju iz sirotinje.
Kolo sreće i nesreće...Kako kome!
Crnokos čovek srednje visine na čijem se licu ogleda dejstvo planinskog sunca i vetrova, sa zulufima i brkovima.
Sitne oči dublje uvučene a ispod levog oka mladež, žurno se kreće putem za Gornje Crnjevo. Preko levog ramena prebacio gunj od sukna a u desnoj ruci drži drenov štap. Idući sustiže Miloja meštanina sela.
- Dobar dan i pomoz Bog momče, obrati mu se neznanac
- Dobar dan i Bog ti pomogao
- Ide li se ovim putem za Gornje Crnjevo-
- Pa može i ovim
- A jesi li ti odande
- Jesam jesam, no koga vi tražite
- Meni treba majstor Stevan, onaj što ima presu za ciglu
- Aaa, treba ti djedo Stevo. Mislim da mu presa nije kod kuće, nekome ju je dao na poslugu. Daće ti sigurno.
I tako Miloje kroz razgovor pokušava da sazna koji je taj čovek dok pridošlica na sve načine izbegava da priča o sebi.
Kad stigoše do Jelesijeve kuće pozdraviše se kao stari znanci a Miloje mu rukom uzbrdo pokaza na kuću Stevana Beševića udaljenu stotinak metara od seoskog puta....
Stevan je uvek nestajao kad ono što je traženo nije nalaženo. Partneru koji kopa ukazivao bi na mogućnost greške a za sve greške on nije bio kriv. Sedi u ladovini vinjage sa babom Sarom. Svadjaju se ko će da ide da premesti kravu na livadi.
Ni ne sanja da mu dolazi poznanik iz Kulizinog sela sa Golije...
nastaviće se...
-
Nastavak: Z L A T O
- Domaćineee o domaćine - zove pridošlica sa kapije
- Oja - odaziva se Stevan izlazeći iz kuće i idući u susret pridošlici..
- Pomaže Bog, kako ste šta radite - govori pridošlica
- Bog ti pomogo, nego koji ti beše ....
- Ja sam Petronije iz Kulizina sela sa Golije
- Jedva te poznadoh Pero. Davno je to bilo prošle godine kad smo bili na Tičaru na onom vašem saboru. Ajde ulazi vezana su...
Baba Sara izlazi iz kuće, pozdravlja se sa pridošlicom ali joj se po izrazu lica vidi da joj ovaj čovek nije po volji. Ima puno iskustva kad dolaze lezilebovići i idu sa Stevanom kojekuda. Kad ode sa njima nema ga po dva-tri dana, i nikad ne kaže gde je bio i šta je radio. Dok Sara kuva kafu i sipa rakiju u litricu, pridošlica i Steva ćućore. Kad baba stiže sa posluženjem oni povedoše razgovor o seoskim poslovima.
- Stevo, idi dovedi kravu sa pripona - tera ga baba Sara
- Ako ti treba idi pa je dovedi, imam ja preča posla
- Napoj kravu i dovedi je, vreme je da je pomuzem
- Ćuti bre matora. Ti ćeš da mi kažeš kud ću da idem. Po kravu neću ići, vidiš li da sa čovekom razgovaram o važnim stvarima...
Dok Sara zamiče u kuću Stevan već na kapiji sa pridošlicom koji nosi kramp i lopatu što mu uvali Stevan. Posle 2 minuta obreše se na malenoj zaravni iznad kuće odakle se Ivanjica vidi ko na dlanu. Posedaše na travu a Stevan odmah predje na objašnjenje pridošlici.
- Vidiš li Petronije ono malo seno sa kotarom. Odavde do njega su sve livade, a ti ćeš odmah poći i sesti u kotar i čekati da ja dodjem. Ja ću ti doći putem. Ne smemo zajedno da idemo, još čobani namiruju stoku.
- Deda Stevo, kako bi bilo da poneseš i fenjer...
- Kakav fenjer, da nećeš da pozovem i miliciju. Idi ti i čekaj me u kotaru a ja dolazim putem.
Dvojica tragača za zlatom uputiše se na dogovoreno mesto, Petronije preko livada a Stevan putem prema Ivanjici. Posedaše u kotar od sena i Stevan nastavi priču: Vidiš onaj jasen, dok čekamo da počnemo kopatii moramo biti tihi. Čobani zatvaraju ovce u torove i spremaju se da odu kućama u Donje Crnjevo. Pod onim jasenom nalazi se ono što tražimo i ako da Bog - naćiće mo. Onde sam ti ja imao posla jedne noći sa vilama. Ja svratio na izvor da pijem vode, malo sam više popio kod Iline kafane, zadremah i nadje me čudan san. Umalo sam izvukao živu glavu a čuo sam od pouzdanih ljudi da je to opasno mesto. Priča se da su tu ubili nekog lopova iz Ivanjice koji je ukrao silne pare Jeremićima, ali pare nisu nadjene. I sanjao sam pre neko veče čoveka sa belegom, odmah sam pomislio na tebe...
Silaze kod jasena a Stevan mu pokazuje mesto gde da kopa i koliko široko i duboko.
- Odoh ja na put da stražarim da neko ne naidje i zatekne nas, ti samo navali - kaže mu Steva.
Dok Stevan stražari Petronije skida gunj, uzima ktamp, pljuje u dlanove i bije li bije.
Ponekad ga zapljusne ushićenje kad naleti na kamen belutak pa mu sine pred očima. Vičan za kopanje tvrde zemlje sa lakoćom preseca korenje od jasena.
Bogastvo je lakše naći u priči nego ga iskopati prema priči. Kramp sve redje udara u zemlju a niz telo znoj curi li curi.
Ponoć je već prošla, mesec odavno izašao pa senke drveća i ševara izobličuje znani prostor. Stevan još i dalje sedi kod puta, zavija cigare od krdže. Pridošlica sve teže i teže diže kramp.Odjednom na udaljenosti oko 200 m pored hrastove šumice
riknu prodoran i neujednačen zvuk koji prolomi tišinu:
-TRuuuaaauuuu ......Truauuuhahaha Potokom i šumom odježe zvuk roga TRuuuaaauuhhhuu... Petronije umornih ruku ispusti kram iz ruku, kramp ga zakači po ramenu, na mah se ukoči, misli mu se prekidoše kad u jedan mah ovce zablejaše, kerovi zalajaše, ptice u krošnjama drveća zalepetaše krilima...
Kao šapatom da se čuje Steeeevvvvoooo...... Steeevvvaaanneeee
Ma spašavaj glavu Petronije, smota gunj i iniz potok i kroz šiblje poče bežati ka Ivanjici koju osvetljavaše javna rasveta koju imade retko koje naselje.
Posle jedno 5 minuta ču se i violina sa kolancetom,, šestica ,,
Stevan kao da se ništa nije dogodilo, sidje kod jasena uze kram i lopatu i krenu da ide kući a lice mu se osmehuje kao da ništa nije bilo. Samo glasno izusti:
- A Srećko Strijeliću a jajaro, kopaćeš i ti i oni drugi, ima vremena!
-
Svaka čast Deda za priču, interesantna, poučna ali prilično i običnim jezikom napisana.
Ja posebno volim da čitam kada se piše sa narečjem kraja u kome je neko rođen, dakle bazno i orginalno narečje.
Razlog je jedan jedini a slovi da ne zaboravimo domicil i starine, utapajući se u savremene "kulturne" tokove koji jezički streme zapadu a posebno Amerima!
Na primer, Ok koje je vrlo često u upotrebi u našoj svakodnevnici!
Gledam pre neki dan nake zvaničnike na TV pa govore o edukaciji, reči koja nema nikakve veze sa našim Srpskim jezikom a oni bejahu vrli nastavnici i obrazvono-vaspitni radnici!!!
...
Dragi Deda, samo nastavi, ima ko da čita, lepo je i zanimljivo, pogotovo o umišljenosti Petronijeve ali i lukavosti Stevana Strijelića (imala jedna porodica u Novoj Varoši), koji je hteo "leba bez motike"!
Zdravo nam bio!
-
D R Ž A V N A T A J N A
-Deda Stevan i OZN.a
Kada neko star i sa puno iskustva, koji je prošao sveta i nagledao se svega i svačega,,čuo puno priča i onih ,, u poverenju,, ,onda nije ni čudo što se našao u žiži interesovanja OZN-e.Kad priče o rudnom bogastvu dodju do ušiju operativca OZN.e šta drugo očekivati nego istragu.I tako ti moj deda Stevan upade u vrzino kolo a dali će se pustiti iz tog ,,kola,, - videće mo.
Slušajući doušnike,priča o rudnom bogastvu u opštini Ivanjica stiže jednog dana do operativca OZN.e. Rodjen u pitomini Čačanskog kraja,radio kao operativac koje kuda i jednog dana bi ,,Vidjen za Ivanjicu,,.Željan da se dokaže kako mu promena mesta rada i života ne smeta, osluškivao je i proveravao glasine.OZN.a mora sve da dozna-glasio je moto.Proveravao je i one koji su mu pričali i one od kojih su čuli priču.Procenio da deda Stevanove priče nisu bez osnova.Naravno, saznao je i za dedine potomke unuka Miodraga koji je bio sekretar načelnika SUP Čačak, pa unuka Slobodana koji je radio u privredi na rukovodećim mestima, trećeg unuka Sava mašinskog ing. koji je radio u Sarajevu...Sve je to uticalo na inspektora koji presavi tabak i imenom i prezimenom pozva dedu Stevana na razgovor.Da nebude baš mnogo službeno, kuriru koji je imao da uruči poziv da dedi kažu kako ga traže Miodragovi drugovi da razgovaraju. Deda nije bio kod kuće kada kurir donese poziv i dade ga baba Sari.Kad je deda stigao kući baba mu ispriča šta je sve kazao onaj što je doneo poziv i dade ga u ruke Stevanu.
-Šta ću im ja mator čovek i šta imaju samnom da razgovaraju, zgužva papir i zamalo da poziv baci...
-Nećeš valjda da sramotiš decu, da ti milicija dolazi kući i da te privode kao neku propalicu.Da se lepo okupaš i obučeš odelo koje ti je unuk Savo doneo i da se javiš gde te zovu- govori mu baba Sara
-Dobro bre luda ženo, otići ću.
Obrijan, okupan i obučen u odelo koje mu unuk donese, u ranim jutarnjim satima krenu za Ivanjicu. Narod u Ivanjici poče da se okuplja jer je bio pazarni dan-petak. Pred zgradom policije deda pokaza papire milicioneru a ovaj ga uvede u kancelariju inspektora Miloljuba.
-Dobro jutro izusti Stevan
-Dobro jutro deda, kako ste, kako zdravlje
-Kako može da bude, star sam, ne znam što me Bog drži, niti kome ovde trebam niti me on poziva.
-Kako da netrebaš deda, još si ti dobro. Dolazi li ti Miodrag iz Čačka.
-Ma gadan je taj vaš posao pa nemože šesto da dolazi, oni mladji redje dolaze, valjda poslom zauzeti..
Inspektor izvadi flašu sa rakijom te posluži dedu. Kod treće čašice odnosi izmedju pozivača i pozvanog postaju familijarni. Inspektor svaki čas nešto zapitkuje a deda bez ustezanja odgovara. Inspektor stalno nešto zapisuje, ponekad pita već pitano ali to ne remeti razgovor. Po završetku razgovora ispraća dedu a usput mu kaže:
- O našem razgovoru nikom ni reči da si rekao. Dogovor ostaje medju nama.
Prodjoše dve dosadne nedelje a deda već pomislio da od dogovora nema ništa, kad kurir na vrata:
- Šta si to uradio nesrećo jedna te te opet pozivaju - gundja baba Sara
- Ćuti bre matora, sad ću te ovim štapom. Nisam ništa uradio. Imaju ljudi neka važna posla pa me zovu da pomognem.
- Koji ti posao važan da obaviš kad ni kod kuće ništa ne radiš drtino matora. Mora da si nešto debelo zasrao.
Sutradan deda krenu za Ivanjicu ali ne porani već podje oko 11 sati. Priča uz kafu i rakiju sa inspektorom se ponovi, samo što su pitanja bila preciznija. Inspektor pomno sve beleži: gde je ugalj, gde je bakar, gde još ima antimona, soli.....Ubrzo dodje i kraj radnog vremena, inspektor povede dedu do restorana Moravica na roštilj. Rastaše se uz dogovor za idući put.
Narednog dana inspektor zatraži da ga primi načelnik.
- Šta je Miloljube te ti rano kod mene. Da nisu Turci stigli do Paliboračkog groblja
- Ma ne načelniče, nego više od mesec dana ispitujem i proveravam jednu veoma važnu stvar, pa te molim da me saslušaš
- Hajde pevaj, kako vi to kažete stranci..
Deda Stevanova priča prenesena je Načelniku OZN.e u detalj. Inspektor kaže da po njemu nebi trebalo imati bilo kakve sumnje i neverice.
- Pandur sam i dobro znaš da čoveka lako uhvatim kad laže. Ako u ovome ima barem 20% istine i tačnosti, onda to prevazilazi i moje i tvoje nadležnosti. Na tebi je da odlučiš.
Posle nekoliko minuta razmišljanja, oglasi se i načelnik. Svi vi samostalni nešto serete i radite u potaji pa onda dodjete kod mene da vidimo kako će mo dalje. Nastavi na tome da radiš i proveravaš a ja ću se pobrinuti za ostalo.
Pošto načelnik obavi nekoliko telefonskih razgovora sa nadredjenim u podne ga zovu u kancelariju predsednika opštine. U kancelariji pored predsednika i sekretar komiteta SK, načelnik za privredu, načelnik Milicije i inspektor Miloljub.
- Drugovi, već sam vas obavestio telefonom i lično o čemu je reč... Rekli ste da se okupimo u ovom sastavu a da Miloljub podnese Izveštaj. Evo njega pa neka on govori jer se plašim da mogu nešto važno da zaboravim, napokon izuti Načelnik OZN.e i nastavi:
SAMO DA ZNATE OVO JE D R Ž A V N A T A J N A
- sledi nastavak...
-
D R Ž A V N A T A J N A
- Deda Stevan i OZN.a
-drugi deo-
Kad načelnik milicije saopšti da je ovo DRŽAVNA TAJNA svi prisutni zgledaše se ali niko ni reči ne reče. Potom se oglasi predsednik opštine Ivanjica koji u kratkim crtama objasni da je to velika stvar za ovu siromašnu opštinu...Više instance nećemo obaveštavati dok stručna komisija ne odradi svoj deo posla na terenu.
Posle izvesnog vremena stiže dedi Stevu i četvrta poziv. Kafica i razgovor sa Miloljubom kratko trajaše. Deda se ponada da će ići kući kad ga Miloljub uze pod ruku i reče
- Idemo kod predsednika opštine!
Stevan vidi da je vrag odneo šalu i kako da se izvuče iz nastale situacije. Sad samo da izadje iz opštinske zgrade. Traži da ide u VC, ali, Miloljub ga čeka ispred VC, pa da ode da kupi cigara - Miloljub mu pruža punu kutiju, te treba babi da kupi neki lek...itd, itd. Na svaki način pokušava da izadje iz zgrade ali ne uspeva.
- Mi smo te deda pozvali da još jednom porazgovaramo i da nama ispričaš ono što si Miloljubu. On nam je sve preneo i nadamo se da će to biti značajno za našu opštinu.
- Jeste predsedniče, pričali smo više puta. Miloljub je dobar čovek i poznaje se sa mojim unucima. Pa predsedniče, ima ruda u našoj opštini samo treba otkopati mesta gde se one nalaze. Eto, primera radi navodim rudu antimona koju su Nemci za vreme rata eksploatisali a naši neće u miru. Kažu, ne isplati se. U Maćama u Brezovi ima rudnik ploča za pokrivanje kuća, jevtinija je od crepa ali sada se ne koristi ovaj majdan...
Slušajući predsednika i dedu Steva, Miloljub zaključi da ovo okonča pa reče: Hoćeš li deda da nam pokažeš mesta o kojima smo razgovarali?
- Hoću, zašto nebih. Uhvati se deda za slamku spasa koju mu sagovornik pruži. Bio je to trenutak koji je deda očekivao. Neće valjda tražiti da sad odavde idemo da pokazujem mesta.
- Može li u ovu nedelju. Mi bi došli džipom po tebe, da ne idemo peške?
- Nemojte dolaziti kod mene, jer nemožete proći Vujov potok, odnela voda pa ni volovska kola ne mogu proći. Nego, ovako će mo...ja ću doći na Lučku reku kod domaćina Boža koji drži kafanu, neka to bude u 9 sati. Pade tvrd dogovor.
Do kasnog popodneva svi su sedeli u kancelariji predsednika opštine, vodili raspravu o dedinim pričama. Pravili su planove ako priča bude tačna. Svi kažu da su o tome nešto čuli ali da nisu obraćali pažnju. Narod priča i narod uveličava stvari. Zašto su nemci u ratu pravili bunkere oko Ivanjice ako nisu hteli da istražuju? To je malo čudno i ima veze sa dedinim pričama..
Nedelja, 15 minuta do 9 sati kafana kod Boža na Lučkoj reci. Stiže milicijski džip i Miloljub sa vozačem. Ugostitelj Božo čestit čovek malo se zacrvene u licu i uhvati ga briga. Da nije Miloljub došao zbog onog mog nesretnika Dmitra i zbog jučerašnje tuče sa nekim pijanicama?. Ali, Miloljub nije običan milicioner on je inspektor. Odmah naruči kafu i upita Boža:
- Stevana Beševića nema, da ti se nije javljao
- Ma jok, juče je baštom prošao, išao da peca ribu...nego Miloljube, stavio sam jagnje da se peče za sat vremena biće gotovo, dok dodje Stevan.
Prodje i 11 sati- dede nema. Prodje i 12 sati - dede nema.
Miloljub ljut kao ris, plati račun i napusti Lučku reku. Glasno razmišlja: sutra saljem dva milicionera da ga privedu,..Medjutim, samo što je Miloljub ušao u kancelariju - evo ti dede Steva.
- Otkud ti kad te niko nije zvao. Gde si juče ceo dan te čekam?
- Došao sam da se izvinim, bio sam jako bolestan. Mnogo žurim, i baba mi mnogo bolesna pa joj nosim lekove. Nego, neka to bude u prvu nedelju i na isto mesto.
- Dobro deda neka bude u nedelju, ali nemoj opet da bude bio sam bolestan. A kažeš da si bolestan, pa kako ide u ribu prekjuče?
- Kakva riba te našla Miloljube, išao sam da naberem neke trave koje mi trebaju a ima ih samo u Radivojšićima.
Dodje i druga nedelja. Sve se ponovilo kao i predhodne. Džip, Miloljub, vozač ali i predsednik opštine Ivanjica. Opet pade i ručak, ali dede nema li nema!
Dedu ću da uhapsim, ali kako Miodragu dedinom unuku da izadjem na oči ako ga uhapsim...ipak ću pozvati Mila da zna šta ću uraditi sa dedom, da se nebi posle ljutio. Sve ću mu objasniti, ali šta da kažem mom Načeniku, pa predsedniku opštine, pa Sekretaru SK...oni su mi rekli da nastavim pa odluka nije samo moja već i njihova..
Zvrrrrrrr.....Zvrrrrrrrrr, zvoni telefon u stanu Miodraga Lukovića u Čačku...
- Stan Lukovića - Ljilja ovde
- Ljiljo pozdrav, ovde Miloljub iz Ivanjice, treba mi Mile...
- Mile javi se, traži te Miloljub..
- Šta je druže Miloljube, ne gori valjda Ivanjica pa se ti javljaš.
- Mile druže moj, imam problem, sve ću ti potanko ispričati, samo te molim da me saslušaš...desilo se to ovako...i ispriča napred opisano, dok se Miodrag svo vreme smeškao a ponekad i glasno nasmejao.
Slušaj Miloljube, ako mi uhapsiš dedu doći ću u Ivanjicu da te lično isprebijam a ako ne budem mogao sam pozvaću braću Sava, Sloba i Pera. Sram te bilo, hteo si da uzmeš svu slavu i da se obogatiš šurujući sa mojim dedom. Vi ste bre postali mnogo alavi, hoćete svu slavu sami bez nas tamo rodjenih. Da smo hteli tu slavu, to bogastvo, mi bismo tamo i ostali, nebi otišli u beli svet...ha, ha prpa bato...
Miloljub nije odgovarao za pogrešnu procenu. Nije čak ni ukoren od predpostavljenih, jer su i oni naseli na dedine priče. Bruka bi bila velika pa je sve gurnuto, pod tepih!
Stevana više nisu zvali. Za svoje priče nikad i nikome nije odgovarao a i zašto bi. Nikoga nije psovao niti ogovarao, niti vredjao. Voleo je da izmišlja priče. Ko voli da sluša i poveruje - može ako hoće i da proveri. kramp i lopata u ruke i kad niko ne vidi. Ljute se oni koji su poverovali, pa se saznalo, pa su priče išle od usta do usta kao narodna pesma.
Uneti malo šale u turobnu svakodnevnicu - lekovito je za zdravlje...
A dali ste vi poverovali u ovu priču kad ste je pročitali?
-
Dragi Deda, priču sam sa oduševljenjem pročitao dva puta!
Jednom poprvaljajući slovne greške (dioptrija), a drugi put od reči do reči.
Moj komentar:
Deda ti je bio vrlo mudar i pronicljiv čovek a unuci nasledili genetiku. Deda Stevan, pored mudrosti imao je oslonac i u Čačku...
No vremena u kojima je Stevan bitisao, nisu se mnogo izmenila jer i dan danas OZN.a radi ali samo pod drugim imenom!
Na nesreću, na kugli zemaljskoj ne postoji država koja nema Miroljube i druge željne slave na jevtin i podal način!
Kao direktor iskusio sam to jako dobro naročito u vreme demokratskih promena u našoj zemlji...
I na kraju, rekao bih, sve je isto samo, Njega nema...
Nastavi sa divnim pričama i događajima iz starina a uvek ima ko da čita.
Zdravo nam bio!
-
VRUĆE PA SE PUŠI
-
VRUĆE PA SE PUŠI
Ivanjice grade u dolini
šta li tebe tako lepom čini
Moravica i njeni vrbaci
lepe cure lepi i dečaci
kad zasvira Kelovac Dragane
od radosti pamet da ti stane
i zapeva njegov bratac Kele
svaku noć se do zore vesele
Njih dvojica dva vesela lika
oba harmonikaša rodom iz Prilika
nemoj niko da se za to čudi
Ivanjičani su veseli ljudi
Nije greška-svaka svinjska daća
ne prodjoše bez Raša Kindaća
a kada je u pitanju ovca
nema daće bez Mira Kajovca
gde imaše da se pije i krka
uvek beše zvani Mile drka
Davno beše Vukičević Tane
preko puta Spasović kafane
izlazi na ulicu-sa mesarsku stolicu
sa sobom nosi i malu sekiricu
pa kad vikne ,,vruće pa se puši,,
ostaćeš gluv-stradaće ti uši
sreski Naćelnik u hotelu Spasović spava
Od Tanove vike zaboli ga glava
Ukaz piše pa sve do detalja
pero se istupilo-mastilo ne valja
kažu da je bio i tata i mata
Ukaz donese kurir-okači na vrata
ne sme da bude Tanova vika
osim gradjana budi i Načelnika
Osmislio Tane novu smicalicu
Načelnika da smekša-nasmeje Ivanjicu
,,joj što nesmem da viknem-vruće pa se puši,,
viče Tane iz sva glasa-pečenje se puši
trećeg dana još dok čaršija drema
ukaza načelnikovog na vratima nema
sa ivanjičanima nema zezalica
shvatio to i Načelnik-rodom iz Užica
Maja 2023 g.Slobodan M. Luković
-
Joj Prike da smijem da viknem...
Šta se ovo sa prirodom dešava?
-
Ova naša luda akacija
Uvek bila medna atrakcija
Kad zabeli a i zamiriše
Svaki pčelar radosno uzdiše
Malo morgen ovog leta nema
žuti cvet na grabama drema
Sta nam vredi što je medonoša
Kad je ova godina baš loša
znamo mi da voliš lepe dane
Naredna će medna da osvane
Nastojte da se barem iskoristi malina koja je dobra medonoša ali i najveći trovač pčela.
I meni je mnogo žao pčelara iako sam prestao da se bavim pčelarstvom.
Veliki pozdrav pčelarima. Deda
-
Bogami prilično si u pravu sa ispisanim stihovima i komntarom Deda!
A o žaljenju i da ne govorimo!
Možda će se poneki kolega pohvaliti ali većina zasigurno neće jer priroda kao da izaziva?
Veliki pozdrav i svako dobro Prike!