Brdsko-planinsko pčelarenje
OSTALE FORUMSKE TEME => Ostale teme van pčelarstva => Temu započeo: Kostadinović Rade Maj 13, 2017, 08:23:11
-
Farmerke iz Trsta, kupovina u robnoj kući Beograd, i šta nam je falilo?
Nekada je kupovina bila znatno jednostavnija zar ne?
Televizori domaće proizvodnje poput Ei Niš su trajali kao da su pravljeni za večnost.
A u robnoj kući Beograd uvek je bilo svega što je jednom običnom čoveku zaista i potrebno.
I nekako, svi su na kraju uvek bili zadovoljni.
Sećate li se vremena kada se mleko donosilo na kućnu adresu?
A čuvenog trouglastog jogurta koji je čuvan u posebnim metalnim korpama da se ne bi desilo da „nestane pod nerazjašnjenim okolnostima“?
Tu su bile i šetnje robnom kućom Beograd u kojoj je bilo svega što u drugim socijalitičkim zemljama nije moglo
ni da se zamisli.
Od nameštaja, preko materijala (jer se tada dosta išlo i kod šnajdera i šnajderki) do bele tehnike,
sportske opreme ili bicikala.
Ok, nije bilo baš svega, ali kada je bilo potrebno svi su rado odlazili u Trst u kupovinu.
Neke posebne stvari mogle su da se nađu i u čuvenim komisionima.
A sećate li se mirisa mlevene kafe u super marketima?
I sećate li se kakav je to doživljaj bio kada je prvi televizor „došao“ u komšiluk.
Da, možda je bilo samo dva kanala ali je okupljanje ljudi oko televizije nekada zaista imalo poseban značaj.
I ako bilo koga danas pitate od prijatelja, svi će vam reći da su baš oni imali prve televizore i
prve automobile i prvo sve što možete zamisliti.
Ali to nije hvalisanje stvarima kao što je danas.
To je samo pokazatelj kako se nekada lepo živelo od poštenog rada.
I kako je čovek sa svojom platom zaista mogao da živi bezbrižno.
Lepa su bila ta vremena, a i ta kupovina nam je zadavala mnogo manje muka.
Možda baš zbog toga što su na neki način svi bili jednaki, što je bilo neko drugo vreme,
ono u kome stvari nisu bile važnije od ljudi. (označio R.K.).
Ovo su ječe pisale jedne dnevne novine u Srbiji. Hvala im.
Moj komenar: ništa dodati, još manje oduzeti.
-
Da dragi moj priajtelju Rade, bila su to zaista neka druga vremena radničke "jednakosti", mislim na srednju klasu stanovništva!
I ja kao profesor, bio sam radnik i isto sam doživljavao kao i moji prijatelji koji su radili u fabrici!
Kupovina kao i oni, ništa se nisam razlikovao samo sa jednom malom "sitnicom" koja je bila verovatno beznačajna
sa današnjeg gledišta mladih a to je da su nama profesorima stariji građani na ulici nazivali dobar dan ili dobro veče sa poštovanjem
a đaci vešto zamicali za ćoškove da se direktno ne susretnu sa nama!?
Sedeli smo na kafi i piću u restranima, na terasama bez sramote i stida a danas profesor u kafeu ne ide jer ga sramota od đaka
koji zaposedaju kafiće, terase i sl.
No, bila su to "zaostala vremena", sada ej sve savremeno i rekao bih savršeno!!!
Blago nama sa nama!!!
Sve se izmenilo ili sam ja konzervativan pa ne razumem da tako treba!
Ama lupetam ja, izgleda da samog sebe ne razumem ;) :D
Evo kako je bikini izgledao polovinom 50-tih godina a dana su kraće haljine...
-
Dragi prijatelji Djoko i Rade,
Nije mi jasno sto nalete na ovu sliku u bikiniju ??
Pa celog zivota se borimo za ono -OTKRIVAJMO SLABOSTI, OTKRIVAJMO SLABOSTI...
VP Deda
-
E profesore svaka ti čast na fotki ja se rado samo toga sećam a škole i uniforme se nesećam. :-* 8)
-
Evo jedna zanimljiva misao coveka cije misljenje cenim.
Lepo receno o tim proslim vremenima i oobrazovanju . Nije to vise na ceni , nema vise postovanja a ni obrazovanja .
I bice sve gore i gore bojim se.
Ne smemo zaboraviti da u danasnje vreme dolaze na funkcije i pitaju se ljudi koji su rodjeni i vaspitavani 90-ih godina , a to i nisu bila bas neka vremena za primer.
Pozdrav iz Holandije
-
Napisa naš Žika Stojanović ovde:
"Najdraže mi je bilo prisustvo mojih dragih učitelja, direktora iz osnovne škole u Drugovcu i
mog dragog profesora fizičkog iz Gimnazije (Miša).
Znate onu čast kada učitelji dođu da slušaju svog nekadašnjeg učenika. Veće počasti nema...."
Pre dvadesetak godina u Kraljevu starešina u Policiji drži kolegijum sa podčinjenima, a u tom momentu utrčava u SUP
sredovečni čovek i glasno pita dežurnog policajca "Da li je gore pomenuti starešina u svojoj kancelariji"?
Na potvrdan odgovor dežurnog, ovaj samo izusti "Ja sam njega nekada bijo, i sada idem da ga ponovo bijem".
To reče i brzim korakom se uputi gde je naumio.
Istrča dežurni policajac iz dežurane u nameri da ga zaustavi da ne dodje do problema, ali bezuspešno.
Zadihan gost utča u prostoriju starešine, a ovaj pred kolegama veoma srećan, reče "Evo mog najomiljenijeg nastavnika iz
Osnovne pkole, prekidamo na kratko kolegijum, ja čašćavam odmah piće, šta ko želi, a Vi nastavniče sedite na moje
mesto, ja ću da stojim".
Tačno je da je pomenuti bio dugogodišnji nastavnik u Osnovnoj školi u Godačici, koju sam kasnije i ja završio, da su
tada učitelji i nastavnici po malo i tukli učenike, a niko im na tome nije zamerio, jer su od njih formirali LJUDE.
Taj starešina danas je uvaženi pčelar, sa kojim se decenijama intenzivno družim i često mi sa puno topline
priča o ovam dogadjaju. iz svoje mladosti.
-
Hvala Šumadinac na spominjanju moje malenkosti!
Ali... ovo si u nekom svom prevelikom raspoloženju napisao "s brda s dola", tako da ja ništa ne razumem!?
Ne znam, možda sam ja i ostario? ;)
-
Napisa naš Žika Stojanović ovde:
"Najdraže mi je bilo prisustvo mojih dragih učitelja, direktora iz osnovne škole u Drugovcu i
mog dragog profesora fizičkog iz Gimnazije (Miša).
Znate onu čast kada učitelji dođu da slušaju svog nekadašnjeg učenika. Veće počasti nema...."
Pre dvadesetak godina u Kraljevu starešina u Policiji drži kolegijum sa podčinjenima, a u tom momentu utrčava u SUP
sredovečni čovek i glasno pita dežurnog policajca "Da li je gore pomenuti starešina u svojoj kancelariji"?
Na potvrdan odgovor dežurnog, ovaj samo izusti "Ja sam njega nekada bijo, i sada idem da ga ponovo bijem".
To reče i brzim korakom se uputi gde je naumio.
Istrča dežurni policajac iz dežurane u nameri da ga zaustavi da ne dodje do problema, ali bezuspešno.
Zadihan gost utča u prostoriju starešine, a ovaj pred kolegama veoma srećan, reče "Evo mog najomiljenijeg nastavnika iz
Osnovne pkole, prekidamo na kratko kolegijum, ja čašćavam odmah piće, šta ko želi, a Vi nastavniče sedite na moje
mesto, ja ću da stojim".
Tačno je da je pomenuti bio dugogodišnji nastavnik u Osnovnoj školi u Godačici, koju sam kasnije i ja završio, da su
tada učitelji i nastavnici po malo i tukli učenike, a niko im na tome nije zamerio, jer su od njih formirali LJUDE.
Taj starešina danas je uvaženi pčelar, sa kojim se decenijama intenzivno družim i često mi sa puno topline
priča o ovam dogadjaju. iz svoje mladosti.
Da nije u pitanju Miro Jeftovic
-
Stefo pošto si iz Kraljeva, u utorak 26.12. u 18h pridruži se kraljevčanima u pčelarskoj proslavi Nove godine.
Uz druženje i muziku, obrati se Miru Jevtoviću da ti pomogne u razrešenju nepoznanice.
Prelep je običaj da pčelari zajedno proslavljaju Novu godinu.
Bravo kraljevčani.