Brdsko-planinsko pčelarenje
OSTALE FORUMSKE TEME => Kako sam postao pčelar? => Temu započeo: Žarković Nebojša Januar 03, 2016, 23:32:14
-
Како сам постао пчелар?
У мојој породици се нико ког ја памтим није бавио пчеларством. По казивању мог деда Чедомира, његов покојни стриц, чича Станимир је гајио пчеле у трмкама (вршкарама), али након његове смрти никог није било да то настави, нико се није интересовао за то, па са њим и пчеле одоше.
За мене је све почело, сада већ давне 1992. године. Био сам дете, са непуних 13 година. Тада смо живели у Гокчаници (моје родно место). Дође једног дана у рано пролеће из суседног села Здравко Гајовић, да пита деду и мог оца за неби ли му продали неко парче земље преко ког он сваке године мора да пређе да би до бољег пута дошао. Он им за то понуди или 100 DM или једну кошницу пчела. Пристану они да узму пчеле, али пошто ништа о томе нису знали, мени припадне обавеза да се о њима бринем. Ни ја се нисам томе противио, јер сам се кроз маглу сећао Здравка и тога како у нашој кући врца мед из пчелињака, крај наше куће, где је кошнице селио у потрази за ‘’кашиком више’’. Одемо отац покојни и ја у договорено време (вече је било) и преузмемео кошницу. Поставимо је на исто оно место где је и његов пчелињакнекад био. Како ни сам отоме ништа нисам знао, уз Здравка сам начинио своје прве кораке у свету пчела. Све што је знао и умео показивао ми је и говорио. Брзо сам се ослободио страха, а за узврат од мене је добијао корисну помоћ, јер су му деца тада била још нејака, а он је уто време пчеларио са 100-ак друштава. Наше дружење је на овакав начин трајало пар година, мада смо и данас у добрим односима и још увек се посећујемо и радо размењујемо, сада већ искуства. Данас, често зна да каже да је многе учио, али да бољег ученика од мене није имао. Како он тврди више знам и од његовог сина, који данас ништа мањи пчелар од њега није, а има негде око 140 друштава.
У исто време отац ми из библиотеке донесе и прву књигу из области пчеларства (‘’Пчеле’’ Ј. Халифман), тако да сам имао све предуслове за улазак у нови свет. Како је растао дечак, тако је са њим растао и пчелињак. На почетку је било, свега и свачега, успона и падова, успеха и неуспеха, радости и туге, понекад чак и суза. Такви су ваљда почеци. Све док једног дана на пчелињаку нисам имао шуму од кошница различитих облика и величина. Ко год је у селу некад имао кошницу или две, давао ми их је, некад за 1-2 кг меда, некад онако, веле добро сам дете. Једног дана схватим и видим да ништа са ничим не пасује, једино сто су ми оквири, неким чудом стандардни DB, ал’ су ми за по нека плодишта и били мало тесни. Молим ја и кумим бабу да ми да чамове даске са тавана да од њих направим нове кошнице. Не да баба, теба јој за сандук. Умре баба, сандук беше купљен, а сипац се даскама добро почастио. Након неколико година сам дошао до 10-ак друштава и тај број одржавао до пре пар година, јер сам имао других обавеза и препрека (средња школа, факултет, запослење, недостатак материјалних средстава за проширење...).
2006.гоине дођем некако до добрих чамових дасака, а пошто нисам имао новца за мајстора одлучим да кошнице направим сам. Узмем од стрица абрихтер и гле чуда, направим 10 плодишта и 20 медишта, које и данас користим... Добро сам их направио. За сво то време, а и данас пчелињак ми се налази на 65 км од куће. Време се окрене, брзо прође, а ја нисам одустајао. Пчеле су за сво ово време стекле неко посебно место дубоко у мени и по некад ми се чини, да кад би неким чудом нестале из мог живота, са собом би однеле и део мене. Често сам говорио ‘’ко зна, можда једног дана од тога будем живео’’, а каква су времена све ми се чини да сам томе све ближи.
Данас Богу хвала, стижу и мале руке, које често знају да буду највећа помоћ! Тата сада има 23 пчелиња друштва, а купио је и велику машину, па и даље сам прави кошнице, а поред тога направи и још по нешто. Ево и мало сличица.
И тако, ево нас поново на почетку, али овог пута са бољом опремом и највећим помоћницима. Још увек нисам пчелар, јер од тога не живим, али никад се не зна! На добром смо путу, надам се!
-
Svaka čast na opširnjem izveštaju kako si počeo pčelariti kolega Nebojša.
I ja sam počeo na veoma sličan način kao i ti (a valjda i drugi ko nas, koji nisu nasledili pčele i pčelarstvo od svojih predaka).
A to što kažete: Често сам говорио ‘’ко зна, можда једног дана од тога будем живео’’, а каква су времена све ми се чини да сам томе све ближи, ja imam jedan potpuno ist primer.
Moj prijatelj počeo je da pčelari u isto vreme kao i ja. Posao gde je radio svakodnevno visio mu šta se kaže na konac. Njegova porodica suprotstavljala se na tome što je počeo da gaji pčele (zbog izdataka), a on im je govorio: od svega mogu da se odreknem, ali nemojte da mi prišate o pčelama, ko zna možda nekad i od toga da živimo. I zaista tako ispade. Za veoma kratko vreme nakon toga otpustili ga iz firme, i on uporno produžio sa pčelama. Sada ima 0ko 200 društava, pored meda proizvodi i ostale pčelinje proizvode, plus matice, rojeve i sada zaista čovek živi od toga.
Pozdrav i svako dobro,