Brdsko-planinsko pčelarenje
OSTALE FORUMSKE TEME => Skupštine, manifestacije, izložbe, druženja, posete => Temu započeo: Stojanovic Živoslav Februar 20, 2015, 23:56:07
-
E, ovom događaju se radujem s posebnom radošću konstantno već čitav frtalj veka: http://spov.info/aktivnosti/aktuelno/442-xxxiii-savetovanje-pelara-vojvodine
-
Сигурно ћу посетити овај догађај, биће пуно доброг и корисног да се види и чује.
Поздрав!
-
Takodje mislim da cu posetiti . Pozdrav i vidimo se !
-
E pa kolege Dejan, Bojan i Zika ocekujemo da cemo imati informacije interesne za clanove foruma,mislim da ce ih biti.
-
Radujem se Savetovanju, opet cemo imati obilje korisnih informacija.
-
Поштоване колеге!
Управо са сам се вратио са новосадског СПЕНС-а, где је одржано XXXIII саветовање пчелара. Изузетна посећеност, неколико аутобуса са разних страна, доста излагача. Ако будем све препричавао треба ће ми и доста времена и доста простора, тако да ћу се осврнути само на излагање нашег колеге форумаша Жике Стојановића.
Морам признати да сам уживао слушајући ово предавање и да сам тек сада схватио да сам о сунцокретовој паши знао врло мало, признаћу скоро ништа. Колега Жика већ дужи низ година студиозно прати све што је везано за ову најзначајнију пашу у Војводини. Од врсте семена, третман разним отровима (поготово неоникотинима) и њихов штетни утицај на пчелу, влажност тла и њен утицај на количину нектара итд…
Све ово је потковано прецизним подацима обрађеним у виду дијаграма и хистограма, што на крају резултира квалитетним закључком, који ће пуно помоћи многим пчеларима који се одлуче да своја друштва селе на ову пашу.
Када дође време распламсаће се разговори, па ћемо замолити колегу Жику да се укључи и да нам да додатне савете (евентуално и неки слајд са овог предавања, ако је могуће), јер је несумљиво реч о велоком познаваоцу сунцокретове паше.
Поздрав свима!
-
Dejane, evo i ja sam se pre pola sata vratio iz N. Sada. Ja ću izneti moje viđenje.
Što se posećenosti tiče mislim da je ispod uobičajenog (sećam se, nekad smo u amfiteatru, na fakultetu, sedeli na stepeništu a mnogi su stajali na vratima ne mogavši da uđu). Tamo gde je izložbeni prostor, mogao si solo da prošetaš(nekad si tu mogao da prođeš samo "na kant"). Sreo sam jednog prijatelja, izlaže teglice. Kaže mnogi izlagači nisu došli-to su njegove reči.
Uprostoru za predavanja hladno! Sedišta neudobna. Scenografija skromna i preskromna. Ozvučenje solidno.
Predavanja. Nada plavša- rutinski izrecitovano, ništa novo, ništa aktuelno, ništa za praktičare konkretno.
Profesor iz Osjeka(oprostite-zaboravih ime). Evo kako se bira tema a nije čisto pčelarska-praktičarska. "Osvrt na poticaje u pčelarstvu u Hrvatskoj i EU". Tu smo tako lepo mogli da sagledamo naše (Srpsko)
pčelarstvo, kakvo će biti i šta nas čeka...Odlična tema i iskreno preneta!
Živislav Stojanović (naš!):"suncokretova paša"- večita tema za prave pčelare. Dosta toga sam već znao(valda je Žika već pisao o tome) ali nikad dosta...Šteta što nije bilo vremena za pitanja (još jedna moja zamerka).
Tema neonikotinoidi...moji su me već zvali:"ajde, autobus samo što nije krenuo!"(nisam stigo ni kapu da kupim)...
-
Evo, da se i ja oglasim.
Najpre najsrdačnije hvala kolegi Dejanu Vasiljeviću na lepim rečima i postavljene dve fotografije.
Međutim, mnogo više delim mišljenje i rasuđivanje kolege Dušana Lazića.
Bio sam na svim savetovanjima od 1991-2015., a nekada i kao jedan od organizatora (1995-2000).
Trebalo bi da danas budem srećan jer sam ponovo posle 17 godina uvršten za jednog od 4 predvača, ali priznajem da su mi osećana nekako podeljena.
Trvdim da je ovo danas bilo najslabije posećeno Savetovanje od svih na kojima sam bio.
Ne sviđa mi se ni mesto održavanja (SPENS), jer Poljoprivredni fakultete je pravo mesto za takve aktivnisti.
Nekada su predavanja tamo oržavana paralelno u dva amfiteatra koje je pratilo preko 1.000 slušalaca, pa se sedelo čak i na podu i na stepenicama.
A, danas, sala je delovalala po meni sablasno prazna.
Ipak treba reći da je prostor za opremaše bio dobro posećen i da je bio veoma bogat program opreme.
Dobro je da je bilo i dosta gostiju iz Hrvatske i Rumunije.
Drago mi je i da sretoh niz dobrih kolega.
O predavanjima (sem naravno moje malenkosti):
1. dr Nada Plavša, vanredni profesor Polj. fakulteta u NS imala je temu Virusi i varoa destructor. Sve je bilo na uobičajenom nivou, sa zaista nekim novim informacijama o virusima koji su prisutni kod nas, ali i niz opšte poznatih informacijama o pčelsrtvu u Srbiji.
2. prof. dr Zlatko Puškadija iz Osijeka imao je temu Osvrt na poticaje u Hrvatskoj i u EU. Meni je to izlaganje bilo veoma interesantno. a situaciju po tom pitanju u Hrvatskoj i u Mađarskoj sam dosta znao, ali su mi bile interesantne neke stvari iz Austrije. Recimo kategorizacija "malih" i "velikih pčelara". Mali su svi do 58 košnica, a iznad te brojke su "veliki". Veliki mogu da konkurišu za podsticaje za nabavku raznorazne tehničke opreme , a mali ne. To znači da pčelar kada počinje s pčelasrtvom mora prvo da se razvije angažovanjem sopstvenih sredstava, a kasnije može računati na pomoć. I druga kategorizacija na profesionalne ili neprofesionalne pčelare. Neprofesionalni su svi koji imaju u strukturi godišnjeg ukupnog prihoda do 52% od pčelasrtva.
3. dr Pavle Jovanov sa Instituta za prehrabrene tehnologije u N. Sadu. Mlada snaga od koje ćemo još dosta toga važnoga čuti u budućnosti. Imao je temu Neonikotinoidi kao mogući kontaminenti meda. Bitna i za mene posebno veoma važna tema. Naravno bilo je najviše reči o zabrani tri neonikotinoida u EU, ali i o naučnim radovima i analizama koji potvrđuju ili pobijaju negativno delovanje neonikotinoida na pčele. Ja sam ipak uveren da isti deluju veoma negativno! Najvrednija informacija je da njihov Instit poseduje opremu kojom može dokaazti rezidue neonikotinoisa u medu i polenu na nivo 0,1 mikrogram/kg. To je fantastična informacija!!! Na žalost još ne rade takve analize i za tržište nego samo u naučne svrhe.
4.doc. dr Sandra Bijeleć je imala temu Dren kvalitetna pčelinja paša. To predavanje je jedino koje nisam odslušao, ali su me kolege kasnije uveravale da je bilo izvanredno i da je prava šteta što nisam i to poslušao.
Znam da će se mnogi pitati zašto su predavanja bila malo posećena?
Da li su teme bile loše odabrane? Mislim da nisu nipošto.
Da li su bili slabiji predavčai? Sigurno je da nisu jer je od 5 predavača četvoro su bila sa naučnim titulama (dr).
Pa šta je onda razlog?
Razlog je namerno namešten Državni sajam u BG na samo nedelju dana pre ovog Savetovanja sa tradicijom dugom 33 godine. Gle kakva brojka? Ili je to možda neki novi Juda poželeo raspeće SPOV-a? :(
Evo nekoliko mojih sličica:
-
I evo još malo slika!
-
Biće još materijala....
-
Izvini Žiko, zar ovako malo slušalaca!?
Pa skoro da je bilo više slušalaca u Zrenjaninu na savetovanju 21.02.2015. godine!
Ne mogu da poverujem!?
-
Tako je!
A, ja kada se samo setim, kako je nekada bilo....
Ma moraću da postavim link koliko je samo slušalaca pratilo moje predavanje prvo u životu 1998., pa ćeš videti.
-
Цитатб из « Odgovor #7 poslato: Mart 07, 2015,:
" 2. prof. dr Zlatko Puškadija iz Osijeka imao je temu Osvrt na poticaje u Hrvatskoj i u EU. Meni je to izlaganje bilo veoma interesantno. a situaciju po tom pitanju u Hrvatskoj i u Mađarskoj sam dosta znao, ali su mi bile interesantne neke stvari iz Austrije. Recimo kategorizacija "malih" i "velikih pčelara". Mali su svi do 58 košnica, a iznad te brojke su "veliki". Veliki mogu da konkurišu za podsticaje za nabavku raznorazne tehničke opreme , a mali ne. To znači da pčelar kada počinje s pčelasrtvom mora prvo da se razvije angažovanjem sopstvenih sredstava, a kasnije može računati na pomoć. I druga kategorizacija na profesionalne ili neprofesionalne pčelare. Neprofesionalni su svi koji imaju u strukturi godišnjeg ukupnog prihoda do 52% od pčelasrtva. "
Због наметнутог обавезног пензионог осигурања пољопривредника од о1.о1.2015. веома ме а верујем и све нас пчеларе интересује детаљније разјашњење оваквих информација.
Колега Жика замоло бих вас за разјашњење у вези категорија не и професионални пчелар у зависности од прихода из пчеларства.
Наиме, када пчелар ради са до 58. кошница.
У коју категорију (по питању разних обавезујућих доприноса) државна администрација сврстава такавог пчелара а нема други званични посао?
Да ли рад са њима спада у не професионално занимање (допунски приходи до 52%) или је професионално (јер су приходи 100%) ?
Поздрав из Власотинца
-
Сретене, ево појашњења, иако сам мислио да сам био јасан.
Напомињем да је ова категоризација само у Аустрији и да је она за мене веома логична, наиме она спречава да се неко "залети" и да почне да пчелари одмах са 100 кошница иако појма нема о пчеларству.
Дакле, мали пчелари су сви они који имају од 1-58 кошница. Они имају право на подстицаје од државе али у мањем обимо и то: врцаљке малог капацитета, кошнице и слична опрема потребна за мањи пчелињак.
Они који имају више од 58 кошница, имају право на инвестиционе подстицаје до 50.000 евра за врцаљке великог капацитета, за отклапаче, приколице итд....
Категоризација у вези прихода везује се појам професионалног или непрофесионалног пчелара.
На пример, ако се ја бавим само пчеларством онда сам професионални пчелаар, јер ми је годишњи укупни приход 100% из обалсти пчеларства. Али, ако сам ја рецимо лекар и имам годишњу плату нпр. 60.000 евра, а од пчеларства остварујем приход 50.000 евра, тада сам ја пчелар хобиста, без обзира на број кошница који имам.