Brdsko-planinsko pčelarenje
OSTALE FORUMSKE TEME => Ostale teme van pčelarstva => Temu započeo: Đoko Zečević Oktobar 11, 2011, 20:24:17
-
Želim se ponovno nadati.
Vaspitan sam po opštim moralnim principima:
Kada sam bio mali, majke, roditelji, profesori, dedovi, stričevi, komšije
su bile osobe vredne poštovanja i ugleda.
Koliko su nam bili bliži ili stariji toliko su nam više osećanja davali.
Bilo je nezamislivo nevaspitano odgovoriti starijima, učiteljima ili vlastima.
IMAO SAM POŠTOVANJE.
Imali smo poverenje u starije,
jer su bili roditelji, majke ili rodbina sve dece u ulazu, ulici, selu …..
Bojali smo se tek mraka, grdoba ili horor filmova.
Bojali smo se da ne učinimo nekom nešto nažao
zbog nas samih jer smo se mi tada loše osećali.
Danas sam beskonačno tužan za sve ono što smo izgubili,
za sve ono čega će se moji unuci jednog dana bojati.
Za strah u pogledu dece, mladih, odraslih, starih…
Ljudska prava za kriminalce…?
Neograničena prava za nastrane…?
Platiti dugove i biti budala…?
Amnestija za prevarante…?
Pošteni su glupi…?
Ne iskoristiti prednost, znači li to biti budala…?
Šta nam se to događa???
Profesori pretučeni u školi, trgovci prete mušterijama.
Rešetke na našim prozorima.
Svako zatvoren u svom svetu.
Kakve su to vrednosti?
Auto koji vredi više od zagrljaja,
Deca koja žele nagradu, da bi završila školsku godinu.
Mobilni u torbama dece, koja su tek izašla iz pelena.
Šta želiš u zamenu za jedan zagrljaj?
Više vredi jedan Armani od diplome.
Više vredi jedan veliki ekran od razgovora.
Više vredii skupa šminka od zajedničkog sladoleda.
Više vredi IZGLEDATI od BITI.
Kad nam se to dogodilo?
Zašto smo dozvolili da nam se to desi.
Zašto to trpimo???
Hoću da mogu da skinem rešetke sa prozora, da tamo stavim cveće!!
Želim da sednem na stazu i ostavim otvorena vrata u letnjim noćima….
Hoću poštenje kao motiv ponosa.
Hoću pravi karakter, čisto lice i pogled u oči...
Hoću da postoji i sram i solidarnost.
Hoću nadu, veselje, poverenje….
Hoću da se vratim stvarnom životu,
Dole „IMATI“
Živelo „BITI“!
Obožavao sam moj jednostavan svet,
Imati ljubav, samilost i solidarnost kao osnovu života
Prezir pred nedostatkom etike, morala i poštovanja….
U osnovi : trebamo uvek biti „LJUDI“,
Izgradimo bolji svet, ispravniji, gde osobe poštuju osobe.
Utopija…? Ne….? Da….? Možda….?
Ljudi, pa do nedavno smo bili takvi...
Mi to zaslužujemo
Naša deca to zaslužuju, a naši će nam unuci biti zahvalni zbog toga.
Ovo dobih od prijatelja, pa ko velim da ga i Vi pročitate, naravno ako želite?
Živi i zdravi mi bili dragi moji pčelari!
Vaš domaćin foruma.
-
Djoko svaka cast, jedno normalno razmisljanje pretvoreno u poeziju.
Pad zivotnih vrednosti usko je vezan sa padom finansijske moci, tj nemoc je zahvatila drustvo u celini .
Najtuznije sto smo toliko u glibu da nam niko nemoze pomoci. Deca po sledu stvari treba da budu sve pametnija i bolja, pametnija jesu ali bolja nisu. Njihova pamet vidi da je sve propalo, da se vrednuje sjaj i bogatstvo nikako rad jer radnik je BUDALA koja nezna da napravi svoj BIZNIS i mora da radi kod BIZNISMENA.
Zivimo u drzavi u kojoj sve moras da platis ali nemoras da primais platu. I njihova pamet krece stranputicom nesvesno jer hoce bolje a obican roditelj nemoze da pruzi jer radi kod neke politicke protuve i ne prima platu.
Lepo je moj deda govorio, Srbin nemoze bez rata! Sad ratujemo sa nemastinom, gladju, nemoci.
Zasto sam rodjen u zemlji koju vode lopovi, sitne duse koje gledaju da se nakradu a onda odu a na njihovo mesto dolaze drugi.
Nisam anarhista ali ovo je neizdrzivo i sve dok ne preuzmemo stvar u svoje ruke i jednom, gomnjivom motkom...ne isteramo djavole bice nam ovako.
Ja 15 meseci nisam primio platu firma u autu, predjem u drugu isto, sad se vucaram po sudovima. Svuda sam u pravu ali para nema a racune moram da platim i da vaspitavam decu u pravom smeru. Molim vas ucite skolu, budite uzorni ,budite posteni, budite sve sto je vas otac.
Znas sta me Filip(9god), pitao jednom tako. Tata pa to znaci da cu i ja da se mucim ko ti?
Deca nisu corava ali problem je sto im je mogucnost izbora NULA. Naslov Imati ili Biti filozofsko pitanje i koji god odgovor da izaberem nisam u pravu, a treba da napravim ljude od njih i da ih vaspitam, a ni sam neznam sta je bolje.
Ustvari znam ali to sto je bolje Biti ovde ne prolazi, mi smo dno dna jer smo tako izabrali.
Tuzno je kad javno priznajem da zivim u losoj zemlji a drugu nemam niti mogu vise da volim od ove, tuzno je sto sam deo celine koja se nikako nemoze promeniti.
Tuzno i istinito znamo a ne mozemo nista, a zivot prolazi i ode u nepovrat.
Kome da se zalim sto sam najlepsi deo zivota proveo ko dripac bez dinara u izolaciji, a kriv sam samo sto mi je otac radnik i sto sam bio nedovoljno odrastao da zaradjujem, a imao sam u tom periodu i ja neke prohteve, zelje i potrebu da se obucem, izadjem, drzim devojku za ruku.
Mladost mi je prosla u jurnjavi po gradilistima a sada su i to unistili. Radis ko konj a plate nema. Videli ste svi one radnike sto nedavno izgibose zatrpani zemljom, njihova dnevnica je bila 1200 dinara i nisu imali placen obrok.
Zamislite kad otac da bi jeo pozove sina da ga zameni da lopata nestoji jer ce ga gazda otpustiti, a onda se vrati sa rucka i zatekne ga zatrpanog pod zemljom. Toga sam se nagledao mnogo puta jer sam uvek kao odlican majstor radio u jakim firmama i uvek smo na vecim gradilistima gubili po 2-3 coveka.
Mi se dragi moji samo lazemo i varamo da nam je lepo, koliko puta sam POBEGO na pcelinjak znajuci da nemam sta da radim ali samo da ne razmisljam o muci.
Nisam ovo napisao da bi me iko sazaljevao vec zelim da javno kazem svi zivimo lose, a nasa deca treba da odrastu i postanu ljudi u jednom nakaradnom sistemu.
Izvinjavam se ali bilo je jace od mene i vise se nece ponoviti ovakav tekst.
Pozdravljam sve nase kolege pa ako neko i procita ovaj tekst nek napise odgovor ili svoje vidjenje stvari.
MEDNO
-
Pozdrav....postovani kolega,sta reci(napisati)poslije ove nase zalopojke,samo jad,gorcina i cemer, bezobrazluk je blaga rijec....ipak to smo mi trazili a sta se trazilo to se i dobilo....nije nam valjalo ono ,sada nam nevalja ovo a malo dalje prema zapadu tu pogotovo nevalja a otuda nam sav smrad i nemoral dolazi...primice se ono sto je izgledalo da je dako daleko....mozemo mi sami sebi pomoci.... ,kad se izdvoimo u one kabine ti zaokruzi svoje a ja cu da zaokruzim svoje i garantujem ti da jos uzaludno gubimo dva para godina zivota..... e dokle god je to tako i bice nam ovako....MEDNO
-
Stepo druže, mnogo je gorčine i istine u turobnoj sudbini koju si opisao. Zakir je takođe duboko u pravu.
Zar nije ironija sudbine da su radnici veoma uspešne fabrike iz mog grada (nije neophodno navoditi ime jer je to paradigma), koji su osamdesetih primali od 800 do 1000 DM (što je bilo više nego sada 1000 evra). naseli na političku floskulu da je društveno svačije i ničije i da će, kad sve postane privatno odnosno kad se bude znao gazda, sve procvetati a zarade porasti za 3 - 5 puta. Kažem naseli jer su izašli na ulicu skandirajući "Dole bando crvena hoćemo gazdu". I dobili su gazdu ali danas oko 3 puta manje radnika ostvaruje isti ili nešto veći obim proizvodnje a zarade 200 - 250 evra.
Jedan od tadašnjih štrajkača je pre nekoliko godina išao u manastir Ostrog da kaže "Oprosti mi bože nisam znao šta radim".
A šta reći za radnike firmi koje su privatizovane pa zatvorene ljudi ostali bez posla bez ikakve perspektive. Šta reći za one koji mesecima pa i godinama rade bez plate i da ne nabrajam.
Ne kažem da je vreme socijalizma bilo idealno. I tada je bilo loših stvari, nepravde pa i bede ali mnogo, mnogo manje. Prosto nije bilo moguće da radite a da nema plate, da vam ne plaćeju doprinose, da ne možete da ostvarite pravo na zdravstvenu zaštitu, na penziju i da ne nabrajam.
Gde ja vidim neku šansu? U okretanju sebi i uzimanju stvari u svoje ruke, po onoj "use i u svoje kljuse". Dejane krenuo si u pčelarstvo, koristi sve moguće šanse da svoj pčelinjak uvećaš do mere da može sutra obezbediti pristojne prihode za tvoju porodicu. I veruj da je to i te kako moguće. Za to je potrebno značajan broj društava (recimo 100) dovoljno znanja (znanja nikad mnogo) da ostvariš pristojne prinose i velika disciplina da se sve uradi na vreme.
Reći ćeš, sve je to lepo ali prazna ne puca. Ipak uporan i istrajan nadje put i rešenje. Ti si već krenuo dobrim putem, nastavi u tom pravcu.
Pozdrav svima.
-
Turobna je sudbina svih nas.
Samo sto mnogi ne zele da vide sta nas snadje. Ove namazane lepo obucene protuve koje nas vode nisu nikada nista radile.
Kapitalizam je surov sistem, ali u kapitalistickim zemlljama Zapada kapital se stvara decenijama .Generacije rade da bi se nesto pretocilo u bogatstvo.
Kod nas se na bogatstvo ne ceka ko na zapadu, ovde se to radi mnogo, mnogo brze.
Recept je jednostavan, prvo stranka, pa onda resorno ministarstvo, onda firma, i onda sa tom firmom i titulom dobijas teledirigovane poslove.
Svuda isti model, namesten tender jaki poslovi od javnog znacaja. Doivoljno je da firma radi 3-5 god, vise ne treba a i ne moze jer ima i drugih koji imaju firme a i cekaju na svoj red.
Problem je veliki sto ima mnogo LOP-DRP-firmi al kukavnog naroda malo. Mala zemlja a mnogo lopova koji zasluzise "napornim radom" u svojoj stranci da se obogate al pitanje kad ce na red i dal ce uopste stici.
Naravno, da svoju sudbinu drzim u svojim rukama cvrsto i nepustam je. Pcelinjak ako Bog da, sledece godine uvecavam. Ove godine sam spremio novih 30 kosnica koje cekaju useljenje.
Ovo nije bila kuknjava proletera gologuzana, vec glas srpskog domacina.
Mleko je 30 dinara, prasici 130 din, psenica 18, tovljena svinja 110, med 300-330.
LJUDI sve sto ja proizvodim je dzabe? Jer dusevni mir se odrzava tako da Beograd mora da zivi jer su nam rukovodioci tamo a sve ostalo moze da prezivljava.
Gomnjiva motka je lek i nista drugo ,tretman ponavljati dok se zaraza ne smanji u dozvoljene granice i ponavljati tretman.Normalno terapiju miksovati i drugim preparatima da kojim slucajem ZARAZA ne postane imuna na terapiju.
Moramo se udruzivati i zajednicki traziti trziste a nedozvoljavati da se preprodavci bogate na nasem radu i proizvodima.
Samo tako cemo biti adekvatno placeni i zadovoljni .
Medno.
-
Mi se dragi moji samo lazemo i varamo da nam je lepo, koliko puta sam POBEGO na pcelinjak znajuci da nemam sta da radim ali samo da ne razmisljam o muci.
Nisam ovo napisao da bi me iko sazaljevao vec zelim da javno kazem svi zivimo lose, a nasa deca treba da odrastu i postanu ljudi u jednom nakaradnom sistemu.
Izvinjavam se ali bilo je jace od mene i vise se nece ponoviti ovakav tekst.
Pozdravljam sve nase kolege pa ako neko i procita ovaj tekst nek napise odgovor ili svoje vidjenje stvari.
MEDNO
Po mom viđenju, Dejan je napisao jednu iskrenu ličnu "ispovest" koja ne može ljude koji imaju bar malo duše, ostaviti ravnodušnim!
Ispisao je "dramu" mladog porodičnog čoveka, pogođenog realnošću koju će teško razumeti onaj ko IMA!!!
Iz "ispovesti" se vidi njegova težnja i želja da se izbori za bolje sutra svojoj porodici, i ne samo sutra već nažalost i za danas!
Ali, "ispovest" je začinjena gorčinom koja proizilazi iz surove realnosti u kojoj on nema ama baš nikakve pomoći od onih koji JESU (BITI), ali NEMAJU (IMATI) - a danas ih je poprilično (možda i velika većina), na ovoj našoj otvorenoj pozornici!
Težnja svih poštenih ljudi je da iza sebe (kada podvuku životnu crtu), ostave potomstvu "zdrav materijal" - mislim na decu i bližnje naslednike, kada dođe za to vreme, da mirno sklope oči, ispunjeni onom Negoševom: "imao se rašta i roditi..."
Međutim, u ijedu i gorčini stvarne realnosti, Dejan se pita KAKO to ostavriti???
Šta svojoj deci reći, šta im pričati, kako ih vaspitavati da se živi kada nemaš sopstveni posao, "kada nemaš krvi koja hrani organizam"- mislim na novac i porodicu!?
No, tračak nade za njega je pčelarstvo!
Ali pitanje je kako stići do prinosa od pčela - kod nas ima izreka "ne lipši magarče do zelene trave...", kako objasniti deci da čekaju da ne jedu, da se ne oblače, da zažmure pred onima što IMAJU, maltene da ne dišu!!!
Ne bih se usudio da savetujem i preporučujem, ali Dejo (kako Milić reče - uporan i istrajan...), glavu gore, vredi pokušati, jer ti druge NEMA!
Ja sam veliki deo radnog veka proveo u drugačijim prilikama, u vremenu u kojem se cenio rad, poštovao stariji, uvažavalo znanje i umenje, divilo se veštinama majstora, družilo sa komšijama, prijateljima i rodbinom, vremenu u kojem je bilo i tzv. mobe zarad pomoći komšijama kod većih radova (košenje livade, plaštenje, žetve...
Vremena u kijem se radovalo novom danu... nedelji, prazniku...
Vremena u kojem mi nije uopšte bilo bitno ko je ko, kakve je rase, sorte, nacionalnosti...
Ali na sreću (možda nekima i na žalost), vremena u kojem nije bilio pljuvanja i javnog prozivanja... komšija, učitelja, profesora, predsednika i drugih javnih ličnosti...
Danas je to sve dozvoljeno, a kako se živi...
Nešto što uopšte ne razumem je da danas "svi sve znaju"?
Zbog toga i ne vodim polemike, čak ni sa komšijama o bilo čemu jer sam tako mirniji.
Na sreću otvorih ovaj Forum u kome (bar do sada) diskutuju ljudi kojima je težnja da što više pokrenu pčelarskih tema, da neskriveno prenesu svoja pčelarska iskustva mlađim i početnicima, da ostave traga iza sebe.
To me čini srećnim jer se samo ovako podstiče pčelarstvo širom država a istočnjačka izreka: "ako nekome dadneš čašu meda, nahranićeš ga za jedan dan, ali ako ga naučiš pčelarenju, nahranićeš ga za ceo život", dolazi do punog izražaja.
Takođe se radujem što u dosadašnjim diskusijama nema političkih tenzija i konotacija, nema vređanja a ima (što je najvrednije), poštovanja i uvažavanja kolegijalnih mišljenja, ali i autoriteta iza svojih mišljenja.
Takođe me raduje što su članovi ove pčelarske diskusione grupe, pčelari sa raznih destinacija, raznih nacionalnosti, različitih starosnih doba, iskustava...
Svim članovima a i gostima koji ovo čitaju, želim svako dobro uz jednu malu opasku koja bi u ovim današnjim vremenima, otprilike ovako glasila, "ipak je neophodno IMATI, jer se bez toga i ne može BITI".
Pozdrav