Brdsko-planinsko pčelarenje
OSTALE FORUMSKE TEME => Skupštine, manifestacije, izložbe, druženja, posete => Temu započeo: Stojanovski Blagoja Decembar 14, 2013, 18:18:43
-
Danas sam prisustvovao svom prvom Naucno strucnom savetovanju, koje se kod nas odrzalo posle 10 god pauze - pa organizatori nisu stavili rimski broj koje je jer posle tolke pauze nemozes ni da kazes da je ovo prvo da ne bi zvucalo tendenciozno. tema je bila karakteristike pcele Apis mellifera macedonica, razvoj legla, higiena, podloznost na bolesti - kaoi najvaznije prosecna proizvodnja meda po kosnicu. Evo i po neku slicicu
-
a evo kako u Sloveniji site svoje sanduke od medveda-tako nam objasnio gost iz slovenije.
-
A ko je bio gost iz Slovenije?
-
A ko je bio gost iz Slovenije?
gost is Slovenije bio je prof. d-r Ales Gregorac
-
Jeste tako je, prof dr Ales Gregorc iz poljoprivrednog instituta Slovenije cija tema su bile odgajivacnice za kranjsku pcelu, koje su pod nadzora instituta. Savez pcelara slovenije je registrovan kao odgajivacka organizacija za kranjsku pcelu tj A.m . Carnica . otisli su tako daleko da rade cak i vestacku oplodnju matica..
-
Kolega Blagoja,
morao sam da malo popravim naslov jer smatram da je savetovanje bilo u Skoplju, zar ne?
A ako jeste trebsao si ga i nasloviti tako!
Inače, lepo je i korisno saslušati stručnjake koji uvek imaju šta novoga reći nama pčelarima.
Sve čestitke za to.
Jedno posebno pitanje za koje bih zamolio odgovor?
Da li je još uvek sa časopisom aktuelan Aleksandar Mihajlovski - Melitagora koji je naš član od marta 2012. godine ali se nikada nije javljao na ovom forumu!?
Pozdrav
-
Evo i moje impresije sa ovog dogadjaja.
Prvo i mozda najvaznije, ovo nije bilo klasicno savetovanje organizirano od Republickog saveza ili nekog pcelaskog drustva, jer Savez koro i da nema neku aktivnost i kao i da ne postoji, a ia ao nekoliko aktivnih drustava.
Savetovanje je organiziralo nevladina organizacija "Mac Bee" u kojoj clanuju strucnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta, i drugi strucni kadrovi (uglavno koji su diplomirali na ovo fakultetu), i vrse naucna istrazivanja, vrsena i u Nemackoj, pa je prof. Aleksandar Uzunov doktorirao, na temu genetike, i nastavljaju sa istrazivanjima pcele Apis Melifara Macedonika.
U vezi Aleksandra Mihajloskog, sto je pitao Djoko, on je bio prisutan tamo, druzio sam se snjim, a mozete pogledati kopletni izvestaj sa slikama na njegovo blogu "Ziveti sa pcelama" http://blogirame.mk/g/132e785e/
Inace Melitagora odvno ne izlazi, jer je on to privatno finasirao, a nije dobijao pomoc od nadleznih, pa je prekinuo izdavanje, zbog finansiskih problema ...
-
u pravo ste profesore Djoko, tek sam sad video da nisam napiso gde se savetovanje odrzalo (verojatno od uzbudjenja) , jeste odrzalo se u Skopje na poljoprivrednom fakultetu. a na vase ptanje vidim je vec odgovorio moj zemljak Dragi i hvala mu jer za taj casopis nisam imao nikakvih informacija.
-
Danas je u Skoplju odrzano II naucno strucno savetovanje pod imenom "Pcelarki dan - znanje i druzenje".
Organizator dogadjaja je MakBee (http://www.macbee.mk/Index.htm), a prisustvovalo je oko 150 pcelara iz svih krajeva MK. Glavni predavac je bio Nikola Kezic iz Zagreba, tema bolesti pcela, sa akcentom na Nozemozu.
U saradnji sa Slow Fud-om bilo je izlozeno vise od 20 vrsti meda za degustaciju, a na kraju i koktel sa puno SlowFud jelima i picem.
-
Danas je u Skoplju na Poljoprivrednom fakultetu održano III naucno strucno savetovanje pod imenom "Pcelarki dan - znanje i druzenje 2018".
Savetovanju je prisustvovalo 200 pčelara (limitiran broj) iz svih krajeva Makedonije.
Na početku su pretstavnici Macbee-ja podneli izveštaje o njihovim aktivnostima, a glavno predavanje "Celogodišnji ciklus pčelarenja sa 500 košnica " je održao d-r Leonidas Haristos sa instituta za pčelarstvo Nea Moudania na Halkidikiju Grčka.
G-din Haristos je studirao u Beogradu, pa je predavanje držao na Srpskom.
Bilo je mnogo susreta sa kolegama, posebno sa našim Marjanom Petrovskim, Dragi Nikoloski, Aleksandar Mihajlovski i mnogo drugih.
Interesantan je novi način borbe proiv varoe oksalnom kiselinom.
-
Odlično Dragi, vidim selfi vas trojice.
Ikao piše na slajdu voleo bih kada stigneš da nam malo opišeš taj novi način tretmana sa oksalnom kisleinom?
Naravno ako si dobre volje?
Inače čini mi se da je bilo vrlo korisno III naučno savetovanje.
-
Naravno ako si dobre volje?
E, moj dragi prijatelju. Moglo je posle upitnika i smajli ...
Pa ja sam uvek dobre volje, ne propuštam ni dan da ne pročitam sve poruke, ali ne pišem često jer ponekad i jedna reč krivo protumačena dovodi do nesporazuma pa i svadje. Prag tolerancije je nažalost vrlo nizak.
Ali vratimo se temi.
U svom predavanju, kolega iz Grčke je naveo ovaj recept (da ne ponavljam, vidi se na slici), i da se te trake, po 4 u društvu stave preko satonoša i krajevi između ramova. Ostavljaju se 42 dana (to bi bili 2 ciklusa radilice m.z.) i da veliki procenat varoe otpadne.
Ipak, kako je predavač rekao, ovo je još u fazi eksperimenta i ispitivanja i rezultati će naknadno biti poznati, što ne znači da ne može da se na nekoliko društva proba.
Inače, oko tretmana protiv varoe, naglasio je da treba da svi pčelari u isto vreme tretiraju na širem području.
Interesantno je, da je kod njega glavna paša Medljika bora, i da se javlja u oktobru.
Cena meda na malo je 8-20 Eur.
Najskuplji 20 Eur. je med iz peloponeza gde ima Timijana, i mnogo se traži ali ga malo ima, pa pošto je jako aromatičan, pčelari dopunjuju šećernim sirupom, a da se ne primećuje :-X
-
Danas se u Skoplju, u organizaciji udruženja Makedonska pčela ( http://www.macbee.org/en/ ) , održano naučno stručno savetovanje pčelara.
Na programu su bile tri teme, a glavni predavač je bio Martin Gabel iz Kirhajna Nemačka, a tema je bila "Prekin i uklanjanje legla kao metod tretiranja medonosnih pčela protiv varoe."
Na istom mestu nešto kasnije, trebalo ja da održi predavanje član našeg foruma Saša Tatomirov, pa bi to bilo celodnevno uživanje ali nažalost, iz objektivnih razloga, sinoć je Saša otkazao predavanje.
-
Dragi prijatelju, ti si došao u Skoplje čak iz tvoje Demir Kapije da prisustvuješ i to je za poštovanje ali mislim da je Saša sprečen jako lošim uslovima za putovanje.
Evo ja sam već dva dana na predavanjima u Banatskom Karlovcu i danas u Beogradu, ali su juče, prekjuče i u petak uslovi vožnje bili najgori mogući ali sam ipak uspeo da stignem i održim predavanja.
Veliki pozdrav Kolegama!
-
Tako je profesore, prešao sam više od 100km po veoma lošim uslovima (oko 30 cm snega kod mene i mraz) da prisustvujem savetovanju, a sa radošću sam očekivao susret sa Sašom (već sam zamišljao sliku i izveštaj na forumu).
Ipak, nisu vremenski uslovi bili razlog otkazivanja (odlaganja), već iznenadni zdravstveni problemi u porodici.
Nadam se da je sada sve u redu kod Saše, a za predavanje ima vremena.
-
Tako je profesore, prešao sam više od 100km po veoma lošim uslovima (oko 30 cm snega i mraz) da prisustvujem savetovanju..
Osta malo zapaženo, da je kolega sam putovao 100km da bi pratio predavanje.
Neka to bude pouka, posebno manje iskusnim pčelarima, jer to je veoma korisno.
Sve se može, kada se hoće.
-
Prekjuče u organizaciji udruženja Makedonska pčela ( http://www.macbee.org/en/ ) , održano naučno stručno savetovanje pčelara.
Ovaj put, zbog korone, savetovanje nije bilo uživo nego Online, i bilo je prisutnih 60-70 pčelara.
Nakon uvoda i prikaz aktivnosti udruženja, sledila su dva predavanja prof. D-r Zlatka Pućkadije o aktuelnom stanju u Hrvatskoj i D-r Marina Kovačića o proizvodnji matica.
Ceo nastan je bio organizovan preko platforma GoToMeeting koja omogućava prisustvo viće od 200 posetilaca.
Nadam se da ćemo se i mi na forumu BPP sresti preko ZOOM-a ili neku drugu platformu.
-
Dragi Dragi,
hvala za ovu informaciju!
Da sam mogao rado bih bio "on-line" jer poznajem obojicu predavača.
Naš šef, vuk sa Zlatara poznaje dobro, skoro kao i ja ;) oca dr Marina Kovačića, to je dr Stipan Kovačić.
Mislim da je "Obiteljsko pčelarstvo Kovačić" najveći proizvođač matica na Balkanu - oko 15-16.000 matica godišnje.
Prof. dr Puškadija je bio profesor dr Marinu i on je kod njega doktorirao na Agroekonomskom fakultetu u Osijeku.
U ovom čudesnom svetu pčela doživeo sam niz predivnih događaja (i po neki loš),
ali cenjenog prof. dr Puškadiju pamtiću zauvek po jednom predivnom komplimentu na "Pčelarskim danima" u Vinkovcima kada me je posle mog predavanja kao glavni moderator krstio kao ... "pčelarskog znanstvenika" i da sam ja zalutao u građevinu. ;)
Posle tog savetovanja, meni kao da ne treba ništa više....
Za ilustraciju evo mene u šumi mikrooplodnjaka na oplodnoj stanici Kovačića na Batini...
-
Uh Druže ko bi se snašo u toj šumi oplodnjaka!?
Sećam se odlično a i dan danas čuvam teglu meda od kestena koju mi je poklonio još 2007 dr Stipe Kovačić!
Upoznao sam prošle godine i njegovog sina dr Marina bio je zajedno sa dr Zlatkom!
Lučani, drcembar 2007. godine, moja Asocijacija i UP Lučani organizovasmo predavanje 8 vrsnih predavača...
Prof. dr Kulinčević dr Kovačić, dr Denes Hegedes, dr Nedić, sada dr Goran Mirjanić, dr Zlatko Puškadija...prava plejada pčelarskih znalaca, ma što anrod kaže
"strava Božija"...
Evo sličica a sutra ću slikati i teglu kestena i postaviti a za noćas ove dve!
-
Da sam mogao rado bih bio "on-line" jer poznajem obojicu predavača.
Cenjenog prof. dr Puškadiju pamtiću zauvek po jednom predivnom komplimentu na "Pčelarskim danima" u Vinkovcima
kada me je posle mog predavanja kao glavni moderator krstio kao ... "pčelarskog znanstvenika" i da sam ja zalutao u građevinu. ;)
Posle tog savetovanja, meni kao da ne treba ništa više....
U Vinkovcima-Hrvatska, 17.3.2018. na 15. Festivalu pčelarstva, prof dr Zlatko Puškadija je održao svoje predavanje, a
ja na temu o Paketnim rojevima. Bogami beše malo treme moje od slušalaca i uvaženog Profesora.
Posle predavanja, upitah dr Zlatka kako je izgledalo moje predavanje, i studenska ocena (studente stalno ocenjuje) a on kao i iz topa "čisto 5".
Ja skoro razočaran, izustih "znači Profesore pao sam danas na ispitu", a on spremno odgovori "Sada je u Hrvarskoj za studente najviša ocena 5".
To do tada nisam znao. U Srbiji i dalje za studente od 5 (pao) do 9 i 10 (odlican).
I posle toga u Topuskom_Hrvatska 16.2.2019.g. na 19. Festivalu meda, ponovo medju 6 predavača iz Slovenije, Hrvatske i Srbije,
prof Zlatko predavač i ja sa istom temom. Malo se smejasmo onoj petici iz Vinkovaca, ali Profesore istu ocenu mi dade i ovde.
Sada se povremeno internetom dopisujem sa Profesoreom, i upravo ovih dana kada sam mu poslao onaj moj duzi Izveštaj o pčelarskoj 2020.g.
u Centralnoj Srbiji isti mi napisa "sve navedeno potpisujem", potvrdjujući da je potpuno isto bilo i kod njih u Slavoniji.
Mislim da sam ovde vec postavio fotografiju iz Topuskog sa prof dr Zlatkom Puskadijom i dr Stipom Kovačićem.
--------------------------------
PS - U Lučanima sam i ja bio na Savetovanju 2007.g. kao slusalac ...bese sjajno Savetovanje.
Bogami mnogo puta sam kao slusalac isao i u Novi Sad na martovsko savetovanje, a tek u Smederevsku Palanku, Veliku Planu...
Za to nikada nisam zalio ni novca ni vremena...sigurno se visestruko isplatilo.
No, danas bi to mnogima, posebno pocetnicima u pcelarstvu bilo veoma čudno. Neka nova vremena.
-
Pedavanje je bilo interesantno, a Dr Maričić je govorio o ovim oplodnjacima, usred kojih je Žika, a izrađeni su od stirodura. Rekao je da ima 8 zaposlenih radnika i da godišnje proizvede, kao što reče Žika 15-16000 matica.
Nakon predavanja bilo je nekoliko pitanja, i ja sam postavio 3 pitanja.
Jedno je bilo o kvalitetu matica oplođenih u bajbi oplodnjaku, kao na slici, i normalnom nukleusu sa 5 rama i pčelama u svim stadijumima.
Koje je vaše mišljenje, ima li razlike u kvalitetu?
p.s. Žiko, pretpostavljam da si mogao da pratiš predavanje, jer je broj bio ograničen na 200, a bilo je prisutno 60-70, verovatno zbog načina prijavljivanja i samo praćenje predavanja.
-
Juče sam po 8-mi put bio u Skoplju u poljoprivrednom fkultetu, gde je u organizaciji udruženja Mac Bee (Makedonska pčela) održano naučno struno predavanje.
Prva tema je bila o prstenovanju matice, kao pomoćni metod u borbi protiv varoe.
Cilj je da određeni period matica prestane sa polaganjem jaja i svo zatvoreno leglo bude otvoreno, i tada se aplicira sredstvo za obaranje varoe.
Dosad su primenjivani razni izolatori matice, ali ovom metodom matica se slobodno kreće po ramovima, ali ne može da polaže jaja.
Druga tema je bila o proizvodnji Matične mleči u Kini, gde se od jednog društva dobija skoro 10 kg. mleči.
To je postignuto selekcijom pčela (matica), a cela procedura je automatizirana, što je za nas naučna fantastika.
Sve je automatizirano, tako da mašina uzima larve iz saće i polaže u matične osnove, mašina vadi larve iz matičnjake, usisava mleč i tegla se puni.
Prezentaciju je vršio Prof. d-r Čao Čen iz instituta u Pekingu.
Svi koji smo bili prisutni dobili smo pincetu i 10-tak prstena da isprobamo metod.
-
Čestitam Dragi!
To je veliki pomak utehnologiji pčelarenja...
-
Hvala Dragi na izveštaju, čitao sam objavu i lepo je što si nas informisao o ovom jako korisnom događaju.
Naravno to je napredak ali će još mnogo vode proteći Vardarom dok mi stignemo Kineske pčelare u proizvodnji
matičine mleči!
Gledao sam puno video snimaka o tome ali skoro da nisam ništa naučio!?
-
Поздрав свима. Најприје да се захвалим Драги Павлов, шта редовно шаље извештаја о настану -"Пчеларски ден- Знаење и дружење".
У вези са прстеновања матице, споделичу видео како то раде кинези.
-
Danas sam u Skolju prisustvovao na naučnom savetovanju "Pčelarski den-znaenje i druženje", gde su pored ostalog, održana predavanja o novom napasniku, sličnom varoi ali manjem, koji se širi sa istoka i već stigao do Gruziji, odakle se preko Turske očekuje dalje širenje, a zove se Tropilera ili originalno "Tropilaelaps mercedesae".
Predavač je bio prof. dr. Aleksandar Uzunov
Druga tema je bila o pčelarenju bez hemije u borbi sa varoom, a prdedavač je bio dr.Ralf Bihler sa ihstituta Kirhajn u Nemačkoj.
Amfiteatar poljoprivrednog fakulteta (FZNH) je bio ispunjen do zadnjeg mesta (preko 200 prisutnih) i koji su prisustvovali interesantnom predavanju.
-
Bravo Dragi. Sjajne teme. Mislim da se videlo da se može pčelariti i sa malim brojem tretiranja. Ono što možda nije rečeno, to je disciplina i organizacija u Nemačkoj, što je jako važno za uspeh takvog načina rada.
Da, na žalost i drugi ektoparazit nam se približava. No, verujem da ćemo se i na to navići kad se jednog dana pojavi.