Brdsko-planinsko pčelarenje
OSTALE FORUMSKE TEME => Ostale teme van pčelarstva => Temu započeo: Киперовић Радоје Februar 27, 2013, 00:37:06
-
Поштоване колегинице и колеге, драги пријатељи;
овдје можете постављати сва питања из области воћарства, као и фотографије ваших воћака и воћњака. Пчеле и воћке су нераскидиво повезани, једно без другог тешко да може. Трудићу се да на сва питања понудим одговоре, колико знам и умијем. Вјерујем да ће се наћи још неко од колега стручњака за воћарство и да будемо свима на корист.
-
За почетак пар сличица крушке...
-
Kolega radoje,
pčela je životno vezana za voće a najčešće i obratno!
Nije ovo baš tema van pčelarstva jer ova povezanost je neraskidiva žila kucavica!
Zapravo dobro sam naučio da pčeli čovek uopšte nije prijatelj, niti ga ona tako "gleda"!
Čovek je neprijatelj pčeli jer njoj trebaju dve osnovne stvari za opstanak, a to su cvet i sunce i baš ništa više.
Negde na Forumu napisah da bih jako voleo da je ona u našim pozitivnim zakonskim propisima vezana za voćarstvo a ne za stoku!
Ali ako je ova tema vezana za sadnju, uzgoj, vrste i dr., onda ovde pripada?
Jer verujem da ćemo od tebe kao profesionalca, mnogo naučiti o voću?
Ja sam na tom polju prrilično tanak jer živim na destinaciji gde nema mnogo gajenog voća!
Lepe slike, naročito zrelih krušaka.
-
Нека моје 1. питање буде прољећно орезивање шљиве. Морам то да урадим а волио бих да знам и нека правила којих се морам придржавати. Па Радоје кад си већ од струке а Бог дао да си са нама пиши.
Поздрав
-
"Ali ako je ova tema vezana za sadnju, uzgoj, vrste i dr., onda ovde pripada?"
Управо тако колега Ђоко, мислио сам да се овдје дискутује о тим тзв, стручним темама и проблематици. Много је пчелара који имају и своје воћњаке (и сам сам такав) и вјерујем да ће се имати о чему причати, наравно колико вријеме и обавезе дозволе. Посебно се треба осврнути на хемијску заштиту јер велики број воћара аматера (али чак и професионалаца) нерационално користи хемијска средства трујући и себе и пчеле и све око себе. У вези с тим одмах ћу поновити, иако је хиљаду пута речено и поновљено, да се воће НЕ СМИЈЕ ПРСКАТИ У ВРИЈЕМЕ ЦВЈЕТАЊА било фунгицидом или инсектицидом не битно!
Момчило, за почетак ми кажи које сорте шљиве имаш, на који су размак посађене, колико су старе ... због сортне специфичности, резидба се разликује. Поводом твог питања ево и двије фотографије шљиве из околине Добоја.
Још да напоменем да више о воћарству можете читати и на порталу www.dobarvocar.com гдје су све информације потпуно бесплатне а и моја маленкост је аутор пар текстова :).
-
Радоје, немам неку количину. Имам 10-так стенлијки које су старе чини ми се 8 година и отприлике толико чачанки које су у трећој години (али ни приближно нису као ова на твојој слицци). Стенлејке су се баш разгранале јер прошле године нисам орезивао а ове ћу морати па бих волио мало више информација.
Хвала за линк, погледаћу данас.
-
Za mene je ovo veoma zanimljiva tema,drago mi je da se neko od struke ukljucio.
Na selo imam oko 100 stabala sljiva,mislim da je" pozeska".Zasadjene prije trideset godina.Svaka oboljela od bolesti sarke.Sad mi je to problem,sve bi trebalo povaditi a neznam dali u isto zemljiste moze neka druga sorta.
Pozdrav kolega Radoje!
-
Radoje veliki pozdrav i moram reći prava tema na pravom mestu.
Pitanje je da li prvo orezati čačansku rodnu pa je prskati u ovom periodu ili obratno pošto mi to predstoji čim stane kiša.I voleo bih da kažeš nešto o orezivanju.Prošle godine mi je kolega orezao šljive i sada bih ja trebao da odstranim samo vodopije iz sredine.Na jesen će im bitičetiri godine. :)
-
Vidim da su tvoje rezane u sistemu KUPA a razmak mojih stabala je 4x5m.
-
Посебно се треба осврнути на хемијску заштиту јер велики број воћара аматера (али чак и професионалаца) нерационално користи хемијска средства трујући и себе и пчеле и све око себе. У вези с тим одмах ћу поновити, иако је хиљаду пута речено и поновљено, да се воће НЕ СМИЈЕ ПРСКАТИ У ВРИЈЕМЕ ЦВЈЕТАЊА било фунгицидом или инсектицидом не битно!
Smatram da bi ovo trebalo da bude sustina ove teme kao problem, a svakako i saveti u pogledu orezivanja, kalemljenja, i ostalo bice od koristi, jer svi imamo ako ne vise, onda na okucnici vocke koje u vreme cvetanja bruje prepune pcelama.
U tom kontekstu, smatram da je bar zasad "rat" sa prskacima u cvetu izgubljen, i sve vise vocara je ubedjeno da se mora prskati u cvetu.
Konkretno. imam pitenje u vezi preparata "Mavrik", Izraelski inekticid, koji je na bazi Fluvalinata kojeg smo davno, a neki jos uvek, koristili protiv varoe.
Navodno, (video sam kod kolege pcelara koji ima vocnjak i prska u cvatu) da nije stetan za pcele.
Ako je tako, i ako mora da se prska, bar da se vocari edukuju da ovim preparatom prskaju?
-
Покушаћу све у једној поруци и што једноставније.
Момчило, сорта Стенли тражи јаку резидбу. Слободно полови родно дрво (дрво које је већ рађало и на њему су новоформиране родне гранчице које се називају мајске китице или мајски букетићи). Једногодишње љеторасте код стенлија немој сјећи нити скраћивати изузев ако су баш јаки и прелазе у водопије. Они су кључ неке будуће родности и треба их остављати у што већем броју јер ова сорта има тенденцију да се сва обуче у родне пупољке а изгуби прираст што на грају доводи до исцрпљености и сушења. Код Ч. љепотице треба вадити више једногодишњих прираста у односу на Стенли и што више радити замјену "на чеп". То је рез комплетног родног носача до проводнице с тим што се остави патрљак дужине 6-10 цм. Ч. родна је можда једина сорта шљиве која дозвољава а чак и захтијева скраћивање 30 % љетораста који се налазе у доњој зони круне на дужину 3- 5 пупољака (5-10 цм) од базе двогодишњег дрвета. На сликама горе узгојни облик је тзв. Веронско вретено. Италијани га доста користе за брескву а ми смо га у новије вријеме прилагодили шљиви и јако добро се показало. Суштина је да осим централне проводнице (искључиво једна! која се може назвати и вретеном) у бази на висини од 80-120 цм постоје три скелете гране које су просторно распоређене попут знака мерцедеса :) и које се никада не ваде резидбом него остају цијели вијек воћке. Све осим њих и проводнице се циклично реже. Наравно да би се оне одржале виталним потребно је радити резидбу свих прираста које се на њима налазе. На сликама се то не види баш најбоље јер су воћке још младе. Надам се да ово неће бити превише конфузно.
Богољубе, свакако вади Пожегачу ако ти је обољела од шарке. У питању је вирусно обољење које преносе искључиво лисне уши сисањем и повраћањем сокова у ткиво биљке. Бојазни нема да ће се шарка пренијети на младе воћке ако све старе искрчиш и спалиш али води рачуна да ако у близини имаш трњину (црни трн) и он је домаћин овог вируса и требао би га такође исјећи. Проблем је међутим што се преко земљишта преносе неки други патогени као што су трулежница коријена, Nectria, Agrobacterium tumefaciens... па ти никако не препоручујем садњу одмах. Најбоља опција је сјетва кукуруза, пшенице или хељде у периоду од 2-3 године које ће одлично очистити земљиште, послије чега смијеш приступити садњи.
Зоране, прво орежи па онда уради хемијску заштиту. Довољно је било какво средство на бази бакра. Везано за резидбу, за тебе важи исто као и за Момчила с тим што код тебе узгојни облик може бити некакав прелаз према пирамиди због већег размака :D.
Драги, прскање воћа у цвијету нема никаквог оправдања, нарочито не инсектицидима. Разумљиво је када је вријеме јако влажно и топло употријебити некакав фунгициг против монилије (трулежи) и то само у фазама пред почетак и на крају цвјетања али инсектицид никако. Да буде јасније; инсекат против кога треба прскати шљиву и то у фази прецвјетавања (тријебљења, опадања) цвијета, је шљивина осица. Он презимљава у стадијуму лутке у земљи испод воћака. Штету наноси тако што у вријеме потпуног опадања цвјетних латица прогриза цвјетну ложу у коју полаже јаја. Из тих јаја се развије црвић који изазива црвљивост плода. Дакле нема потребе журити него са заштитом почети тек када 95-99% цвијета опане у супротном се узалуд пршће. На страну што већина пестицида смањује клијање полена и оплодњу па тако и саму родност.
а.м. Маврика је тауфлувалинат и спада у синтетске пиретроиде. Пиретроиди су штетни за пчеле (у зависности од дозе). Прскати само навече по престанку лета пчела или их на вријеме затворити. И не бих рекао да је рат са прскачима изгубљен. Интернет је доступан свима, и све већи број људи учи и примјењује научено.
Желим нагласити да хемијску заштиту воћа никако не препоручујем "викенд воћарима". То је сизифовски посао и да би се воћњак одржао са минимумом болести и штеточина потребан је континуиран приступ током цијеле године. Довољно је промашити један третман да све буде узалуд. Ово могу и требају радити само комерцијални воћари али то је већ нека друга прича...
-
Bravo Radoje ;)
Pitanje- Prskam Bordovskom čorbom kada krene faza ‚‚mišije uši‚‚ Da li treba zatvarati taj dan pčele?
I evo prve od onih slika koje sam obećao.
Kajsija. Pojava prvog pupoljka. 27.02.2013
-
Posedujem 650 dunje starosti 10 god, u 2012 god imale su ukupni prinos oko 5 t.
Pitanje ;
Sta da koristim od hemiska sredsta za zastitu
Kako se orezuje dunja
Koja kolicina po stablu se dodaje vestackog djubriva
Da li (3 x 15 ili 8 x 16 x 24) ili tecno ili folijarno prihanjivanje
Kako da povecam prinos po stablu
-
Радоје, хвала на објашњењу. Чим киша мало стане пробаћу нешто направити и снимити да твоје око "ошацује". Искрено драго ми је да на форуму имамо још једну стручну особу а ја ћу бити безобразан и покушати искористити твоју добру вољу да нам стручним савјетима помогнеш.
-
Radoje, zanima me koji je najbolji način kalemljenja višnje? U koje vrijeme, sada, kasnije?
Ispod kalem-višnje ima nekoliko mladih višanja koje bih htio okalemiti pa prenijeti na novu lokaciju. Stablo je prečnika oko 1cm.
Da li je bolja opcija prenijeti na novu lokaciju pa okalemiti ili okalemiti pa kasnije prenijeti?
Vjerovatno imas iskustva o kalemljenju visanja.
Pozdrav za zemljaka.
-
Hvala kolega na strucnom i poucnom odgovoru.
-
Људи слободно питајте док је ружно вријеме и ова смарајућа киша; чим престане ја сам по терену и слабо ћу виђати компјутера :).
Дачо, бордовску слободно смијеш користити без бојазни за пчеле. Само немој директно по њима да ти не унесу бакар у кошницу и контаминирају мед :). Ти си у јужним крајевима, није рано за кретање кајсије.
Зоране Антићу, не очекуј од мене да ти правим "виртуелни" програм заштите. То је пријатељу немогуће. Ко ти каже да може, свака му част. Брошурице које издају заштитарске куће могу бити само нека оријентација и ништа више. Само редовни изласци на терен и праћење стања а напамет ништа не може. Разлика је година од године. Неких година док сам радио на плантажама у Градишци било је довољно и 10-12 третмана јабуке у току године а неких ни 25 не би помогло...
Дуња је релативно једноставна воћка са аспекта резидбе. Не скраћуј једногодишње гране, поготово не оне краће, само их прорјеђуј и сијеци до основе. Ово из разлога што су мјешовити родни пупољци смјештени при врху гранчица и ако их скраћујеш, бацаш род. Скраћивање је дозвољено у ситуацији када је потребно иницирати раст и попунити празне дијелове круне. Савјет за ђубрење ти не могу рећи без анализе земљишта. Уради то на неком институту, код нас у Бањој Луци цијена је негдје око 70 КМ. Мораш ми прво рећи који је тип земљишта, која pH реакција и опскрбљеност хумусом,калијумом и фосфором да бих ти могао одговорити конкретно.
Земо Илинчићу ;) јеси ли ти сигуран да је та твоја вишња калемљена? Искрен да будем ја се по нашим расадницима нисам (а и сам се по мало бавим производњом садница) сусретао са садницама калемљене вишње. Углавном је сви размножавају из изданка. Ако баш желиш калемити најбоље је да те младе вишње-подлоге прво пренесеш на стално мјесто. Ако ћеш је калемити током прољећа, сада одмах скини племке са матичног стабла, замотај у пвц фолију и остави у фрижидер на темп 0-4 степена. Када подлога покрене сокове (крај марта, почетак априла) приступи калемљењу. Можеш гранчицом са два пупољка под кору, затим cheep budding (једним пипољком на исјечак) итд. Ако ти пријем не успије имаш опцију да их окалемиш и у августу али само на младу, једногодишњу кору окулирањем.
-
Radoje, svaka čast na stručnim savetima i komentarima.
Imam desetak kalema stubastih jabuka starosti 4 godine, prople godine su rađale.
Nisam uradio nikakvu zimsku zaštitu. Da li je sada kasno za nju ili moram nešto drugo.
Ako možeš preporuči mi koji preparat da koristim.
Hvala i pozdrav!
-
Хвала Градимире, покушаћу да будем на услузи колико год је могуће. Што се тиче стубастих јабука најважније је да их НЕ орезујеш. То сигурно знаш али мислим да није наодмет рећи и због осталих. Стубасте јабуке су један вид мутаната "нормалних" сорти и ако се орежу долази до реверзибилног процеса у да тако кажем нормалну биљку. Занимљиве су само из ралога "патуљастог" хабитуса и декоративности док им је квалитет плода просјечан или чак испод просјека. Само их редовно ђубри и обезбиједи воду.
Сада ћу замолити и тебе и све остале колеге да ми не постављају питања везана за препоруке хемијске заштите. Разлога је много. Мислим да ни концепт овог форума не иде у том правцу. Већ сам рекао да употреба пестицида тражи велику ОЗБИЉНОСТ, само је на нашим просторима од почетака неозбиљно схваћена. Опет ћу поновити да хемијску заштиту никако не препоручујем викенд воћарима. У Њемачкој је ситуација таква да пестициде не можете купити у пољопривредној апотеци у слободној продаји. Тамо воћар (повртар, цвјећар...) од савјетодавца који има сертификат добија овјерен рецепт помоћу кога има право купити пестицид. Нема ништа напамет. Тај концепт ће ускоро постати обавеза и у остатку ЕУ. Није их хвалити због много чега , али моје је мишљење да је ово једини прави пут. У слободној продаји су једино средства дозвољена у органској производњи. Ако већ користите неке пестициде упутићу вас на исправан начин примјене као и у претходним постовима, и нека остане на томе. За професионалце постоје специјализовани портали а једну адресу сам већ препоручио :). Хвала на разумијевању.
-
;)
Hvala tebi Radoje, na savjetima , na vremenu koje odvajas i na zivcima koji ce ti trebati.
Forume ove vrste cesto zloupotrebljavaju da ``pohvale`` ponesto. Ovaj stav je za respekt.
Rekoh ja `` skola nije pojata `` :) :)
-
Брошурице које издају заштитарске куће могу бити само нека оријентација и ништа више.
Naprotiv,vracas me u neko vreme kad nije bilo benzina(tako je I sa zastitrske kuce)
mislio sam da imas iskustva sa dunjom I zato sam postavio takva pitanja,a kolicinu(u prinosu) koju sam dobio u prosloj godini ja sam prezadovoljan.Jer nisam imao sistem za zalivanje(ove godine ,,kupljen u Grckoj)poznata firma I td.Mreza protiv gradna – kupljena,samo da se postavi.
Analiza zemljista,odradjena u prvoj godini
Hvala na odgovoru
-
:-[
sada znam zasto moje dunje nisu imale plodove...
-
Земо Илинчићу јеси ли ти сигуран да је та твоја вишња калемљена?
Naravno da sam siguran jer se ista nalazi u dvorištu porodične kuće, a kalemio ju je djed sredinom 80-ih godina.
Zbog toga je teško prepoznati da se radi o višnji jer je po obliku i veličini ploda identična trešnji. Tek po ukusu se moze utvrditi da se radi o višnji.
To je osnovni razlog zasto bih je ponovo okalemio na izdanak.
Inace ta visnja se nalazi u Šamcu, a ja bih da je okalemim i prenesem u Lipac, kod Doboja.
U svakom slučaju hvala na odgovoru.
Sad sam u dilemi jer su me do sad savjetovali da prvo okalemim u Šamcu pa tek na jesen da je prenesem u Lipac.
-
Prvo prenesi pa kalemi.
-
Znači da prenesem koliko danas, sutra, a da kalemim kad krene sok, krajem marta, početkom aprila?
-
Sto pre to bolje i obilno i redovno zalivaj.
-
Danas je bio prelep suncan dan, te su i pcelice bile vredne i vesele. Nozice su im bile pune polenovog praha. Posebnu radost iskazale su na tuji. Milina je bila posmatrati i slusati poj pcelica. Iskoristio sam lep dan da provirim u kosnice. Prvi utisak je pozitivan i daje mi nadu da ce ova godina biti bolja od predhodne.
-
Дачо брате жив и здрав био. Ораха у џеповима немам. Добро чини, добру се и надај :).
Зоране Антићу, дао сам добронамјеран одговор а ти тумачи како ти воља. Да си добронамјеран не би ми постављао питање на које знаш одговор. Сам си о себи овим довољно рекао, свака ти част. Желим ти сву срећу и да ти дуње роде још пет пута боље!
Славице, драго ми је ако сам био од користи, сада знаш гдје нећеш погријешити ;).
Илинчићу савјет си добио, даље ти на вољу; ево и колега Нусрет је потврдио :). Морам признати да ми је ово око твоје вишње мало нејасно. Знаш ли на шта је дјед окалемио, која је подлога? По твом опису органолептичких особина чак бих могао претпоставити да је то можда марела (међуврсни хибрид трешње и вишње)?!
-
Danas je bio prelep suncan dan, te su i pcelice bile vredne i vesele. Nozice su im bile pune polenovog praha. Posebnu radost iskazale su na tuji. Milina je bila posmatrati i slusati poj pcelica. Iskoristio sam lep dan da provirim u kosnice. Prvi utisak je pozitivan i daje mi nadu da ce ova godina biti bolja od predhodne.
Svi se nadamo boljoj godini , valjda će i biti bolja ..
Jesi li slučajno obratio pažnju na leglo , kolike je površine ?
pozdrav
.................
Kolega Radoje ,
Moj pčelinjak je u ataru napuštenih vinograda . Prvu godinu kad smo uselili pčelinjak vinogradi su vrlo slabo imali rod . Međutim, prošle godine je toliko lepo vreme bilo u periodu oprašivanja da su pčele neverovatno mnogo polena sakupile a vinove loze su bile prepune sitnih , zdravih i slatkih grozdova i to ne prskanih
Ovako počinje moj radni dan na pčelinjaku u tom periodu ,
-
Danas sam videla u poljoprivrednoj apoteci sadnjcu aronije , Košta 350 din .
Ovo joj je treća godina starosti, pa me interesuje da li će ove godine da ima plodove ?
Ona se verovatno ne prska ?!
-
Mlada visnja - podloga je veceras stigla iz Šamca i ujutro će biti zasađena u Lipcu. Plemke su u frižideru. Po savjetu, kalemljenje će biti krajem marta, kada krene sok.
Radoje, s obzirom da smo obojica iz Doboja, kada ove godine višnja sazri u Šamcu, ja ću donijeti u Doboj i pozvacu te da vidiš o čemu se radi.
Čak ako si voljan možemo susret upriličiti kad bude vrijeme kalemljenja.
Ja nisam nikad kalemio voćke te bi na taj način imao priliku da mi praktično pokažeš kako se kalemi.
-
Колегинице Верице ово јако лијепо изгледа. Ви свакако знате да полен винове лозе спада у један од квалитетнијих. Још ако су виногради одавно напуштени а земљиште се рехабилитовало ето вама органске производње :).
Теоретски аронија почиње плодоносити у трећој години. Међутим ја вам не могу рећи ништа конкретније јер са аронијом немам искуства из праксе. Спорадично се у БиХ подижу и већи засади али су за сада повратне информације контрадикторне па их треба препустити времену. Ако ћете да будем потпуно отворен мене надувавање приче око будућности ове културе много асоцира на причу о пужевима али надам се да гријешим. То и није превисока цијена за садницу и ако је посадите током прољећа морате је редовно заливати. Најбоље да је засадите у мјешавину тресета, хумуса (или згорелог стајњака) и земље. Аронији не треба хемијска заштита (опет теоретски). Пожељно је да земљиште буде неутралне до киселе реакције, никако алкално (кречњачко).
Зоране, ја сам вољан да ти дођем окалемити вишњу. Вјерујем да неће бити проблем да нађем слободног времена али свакако ћемо се чути ПП. Данас сам цијели дан био на терену и сокови још нису кренули. Ове године почетак вегетације значајно касни у односу на просјек што обећава добру годину за воћаре.
-
Organsku proizvodnju nema ko da plati kod nas, ali za porodicu samo da ima dovoljno je ...
Radoje , polen od vinove loze ove godine sačuvaću u rezervi (samo da vreme bude dobro da pčele mogu maksimalno da iskoriste polen ).Grožđe je neverovatno slatko i ukusno (Đoko može da potvrdi , probao je :)..), divlje trešnje i kupine takođe ima dosta . Od divljih kupina sam prošlog leta pravila "kupinovo vino" , a od sitnih oraha rakiju "orahovaču"Jednu teglu punu sa sitnim orasima prelila sam šećerom i dobila sam tečnost koju koristim pomešanu sa vodom u fajtalici kada pregledam pčelinja društva za prskanje po ramovima i pčelama .
Aroniju ću da kupim jednu i zasadiću je na vikendici . Sviđa mi se slatko koje sam jela od aronije .
Imam vinovu lozu koja se ne prska , kupiću ovih dana aroniju i ona se ne prska , još da nađem jabuku (šumatovku ili šaruknu ) i jednu vrstu kruške koja se ne prska i biće mi dosta ... 8)
Hvala ti...
-
Од старих аутохтоних сорти крушке препоручићу једну коју у мом крају зову Калачуша а негдје и Колачуша. Има међутим један проблем са старим сортама воћа. Људи очекују да ће расти, бити виталне и плодоносити као у вријеме наших старих. Клима се промијенила, из сезоне у сезуну региструје се све већи број нових штеточина и патогена на које ни већина старих сорти није имуна. Чак шта више. Стара стабла пропадају а млада су углавном кратког вијека. Треба их наравно што више калемити да би се сачувао генетски фонд и бити срећан ако бар некада донесу род.
-
Сам си о себи овим довољно рекао, свака ти част.
Kolega,samo opusteno i nije lepo da se vredjamo na ovakav nacin.Posto si otvorio temu iz oblasti vocarstva i zato sam Vam postavio takva pitanja (kako bih uvecao prinos po stablu dunja) I najverovatnije da jos nekog interesuje(da li bio amater) ili kao ja profesionalac – ja zivim od od dunja i imam plantazu od 5 hek,U novembru (2012 god) zasadio sam jos 4hek.Normalno je da me sve interesuje,jer je veliki novac ulozen u zasadu dunja. Ne i nisam ni оcikivao od Vas da Vi pravite ‘’virtuelni’’ program u proizvodnji dunja,ali sam ocikivao da imate nekog iskustva -KAKO da uvecam prinos a samim tim i dobit , pa da podelite sa svima nama.
-
Mladi kolega Kiperovicu, da li imate iskustvo sa starim sortama jabuka na ovim prostorima: kolačara, kožara i budimka.
Mislim da je kolačara "kraljica medju jabukama".
Ja imam jos desetak stabala kolačara, ali starosti preko 50 godina. Po obicaju radjaju svake druge ili trece godine,a nikada nisu prskane. Malo se oko njih okopa, doda stajnjaka i to je sve.
Mislim da ste odlicno naveli sve nepovoljne razloge za gajenje starih sorti voća. Da li vredi kalemiti navedene stare sorte jabuka i kakva im je
budućnost? Pozdrav.
-
Posto si otvorio temu iz oblasti vocarstva i zato sam Vam postavio takva pitanja (kako bih uvecao prinos po stablu dunja) I najverovatnije da jos nekog interesuje(da li bio amater) ili kao ja profesionalac – ja zivim od od dunja i imam plantazu od 5 hek,U novembru (2012 god) zasadio sam jos 4hek.Normalno je da me sve interesuje,jer je veliki novac ulozen u zasadu dunja.
Зоране, ова тема никако није предвиђена за воћаре професионалце. Они који живе од воћа информишу се из спелијализоване литературе, истих таквих портала који углавном наплаћују информације и од стручњака који су за то такође плаћени. То је она прича колико пара, толико музике. Да бих давао савјете тог типа захтијевало би писање елабората, уносило непотребну конфузију и оптерећивало форум. Ваљда је свакоме јасно да би таква идеја била мало несувисла.
Mladi kolega Kiperovicu, da li imate iskustvo sa starim sortama jabuka na ovim prostorima: kolačara, kožara i budimka.
Mislim da je kolačara "kraljica medju jabukama".
Ja imam jos desetak stabala kolačara, ali starosti preko 50 godina. Po obicaju radjaju svake druge ili trece godine,a nikada nisu prskane. Malo se oko njih okopa, doda stajnjaka i to je sve.
Господине Раде, прво немојте да персирате млађи сам од вас; овако како сте описали вашу "технику" рада са старим аутохтоним сортама, тако и треба да се ради. Њихова највећа вриједност је управо у томе што се не третирају хемијским средствима и слободно се могу подвести под органски производ. Ако би се радило као са комерцијалним сортама, изгубило би се то због чега су оне то што јесу. Чињеница је да аутохтоне сорте немају органолептичке особине (укус, мирис, арому, текстуру, обојеност...) као комерцијалне сорте, да се тешко складиште и да углавном не могу задовољити савременог потрошача квалитативним карактеристикама, али имају предност јер нису оптерећене резидуама пестицида. То ће у блиској будућности постати (и већ је постало) врло значајна ставка, па сам мишљења да оне имају будућност и да их свакако вриједи калемити и садити само без великих очекивања (из горе наведених разлога) и због очувања генетске различитости. Са аутохтоним сортама немам много искуства. У мом крају је већина тих воћака посјечена или је вријеме учинило своје па су и оне које су преживјеле сада на издисају. Иако имам и воћњак комерцијалних сорти крушке занимам се и за старо воће (јабуку и крушку). Трагам за њима и имам у плану да их калемим на пчелињаку и околини која је потпуно чиста и без загађивача. Ето баш данас сам на терену узео племке крушке јерибасме и броткиње... :).
-
Rade, jabuku, koju u mom kraju zovu "kolačara" nigde i nikada nisam sreo osim u selu odakle mi je otac, Rača, pored Bajine Bašte. Neko je zove i "kiseljača" jer je toliko kisela da se ne može jesti ali samo do, otprilike Nove godine ili polovine januara meseca. Onda se u njoj nešto deli i postane slaša od šećara a da ne govorim da takvu aromu nisam osetio u ovim novim sortama.
Zbog toga sam, pre tri godine, iz sela doneo "materijal" za kalemljenje i u blizini moje zgrade na Karaburmi okalemio, prvi put u životu, (pod budnim okom prijatelja Gojka) tri podloge koje sam godinu dana ranije tu presadio. Ovo će biti treće proleće tim kalemima i sa nestrpljenjem očekujem da dođe i to proleće kada ću na njima ugledati cvet.
-
Ево двије сличице орезане шљиве за све који су се интересовали како би то отприлике требало да изгледа.
-
Још једном хвала Радоје.
-
Radoje, na kojoj lokaciji se nalazi vocnjak?
Imas li za prodati kalemljenu sadnicu nekih od starih sorti jabuke ili kruske. Ili bilo šta od starih autohtonih voćki?
Kupio bih dva-tri kalema starih voćlki.
-
pozdrav kolega vidim da dosta poznajes ovu materiju pa bih te zamolio ako mozes da mi objasnis kako da proizvedem podloge za kalemljenje kosticavog voca konkretno breskve
Дејане, од свих врста коштичавог воћа најједноставније је произвести подлогу за брескву. За подлогу се користи сјеме виноградарске брескве или како је у мом крају зову шефтелије. Проценат клијања је јако велики, чак преко 90%. Надам се да знаш о чему се ради. Први начин:Дакле, када шефтелије буду зреле повадиш сјеменке из плода и оставиш на сувом, тамном и провјетреном мјесту негдје до новембра. Најбоље их је чувати у папирним врећицама. Сјетву обављаш током новембра у каналиће дубине 6 - 8 цм на размак 15 цм у реду и 80 цм између редова. Сјеме ће период јаровљења провести у земљишту током зиме на прољеће бити спремно да клија. У зависности од типа земљишта, сјеме можеш загртати обичном земљом (ако је рахла, хумозна) или тресетом (тешка, збијена, кисела земљишта). То је сав посао. У прољеће када никну плијеви, окопавај и по потреби наводњавај. Велика је вјероватноћа да ћеш их моћи калемити током августа окулирањем, а на стално мјесто у воћњак садити крајем јесени исте године јер бресква на почетку има велику снагу раста и нема двогодишњег чекања на садницу као код осталих коштичавих и јабучастих врста. Други начин: Сјеменке шефтелије одмах посиј на стално мјесто у будућем воћњаку и ради исто што и у првом случају. Бресква је вјероватно једина воћна врста код које је могућа директна производња подлоге и садница. Пуно поздрава.
-
A gorki badem kao podloga?
Koje su prednosti i mane.
-
A gorki badem kao podloga?
Koje su prednosti i mane.
Имао сам прилику видјети један воћњак брескве у околини Прњавора (Р.С.-БиХ) гдје је бадем кориштен као подлога. Власник, прогнаник из Далмације. Да не дужим причу...велики промашај и није за препоруку у континенталним условима.
Горки бадем свакако долази у обзир али само у условима аридне климе и високог процента физиолошки активног креча у земљишту. Дакле приморје, Македонија :)...
-
radoje dali se spojno mesto kod kalema moze zatvarati necim drugim osim kalem voska negde procitah na netu damoze tutkal odnosno lepak za drvo
-
Ако будеш окулирао у августу не треба ти калем восак. Ево један мали трик :), за везивање користим искључиво полиетиленску (прехрамбену) фолију исјечену на колутове ширине 5 цм. Никакве траке, гумице...
Када на прољеће вегетација крене, изнад окалемљеног пупољка уради прикраћивање маказама, лагано скини траку и премажи калем воском (тзв.фито балзамом). Имаш га у свакој боље снабдјевеној пољ.апотеци, чак и у тржним центрима.
-
Kolega vidim da ste iskusni vocar i pratite vegetaciju zbog posla kojim se bavite,interesuje me da li ce ovo zahladjenje da utice na pupoljke bagrema posto su temperature bile jutarnje i do -10 danas? Hvala unapred na odgovoru,veliki pozdrav za vas!
-
Zdravo vocari!
Jedno pitanje: Da li bi se smela supljina u stabli napuniti betonom da nedolazi do truljenja?
-
Uh, ja imam taj problem.
Imam u dvorištu veliki dud (moja pokojna mati nije znala da mi kaže od kad je tu...). Ne bih nikako da ga sečem. Ima loše postavljene glavne grane-u obliku čaše; tu se vremenom skupljala vlaga, opalo lišće-dolazilo do truljenja. Sada je stablo celom dužinom šuple, trulo.
Kako da sačuvam dedin dud?!
-
Dušane,
daj bre neku sliku duda pa če da vidimo! ;)
Mislim ako poznati "Smederevski dud" živi preko 200 godina može i tvoj "Vojčanski". :)
-
Zdravo vocari!
Jedno pitanje: Da li bi se smela supljina u stabli napuniti betonom da nedolazi do truljenja?
Ako su drvo napale gljivice tu nema pomoci a 99,99 % da jesu. Tu se nekada davno moglo pomoci. U suplje kestenje ubacuju nesto poput pur pjene,valja se raspitati da li je obicna ili neka bas za tu namjenu. Beton bi dodatno opteretio drvo.
-
Nije to velika supljina, da bi bilo opterecenje.
-
Moja preporuka svakako nije beton. Ako je bas mala supljina, kupi neki fungicid i prespricaj to a potom zalijepi kalemarskim ili obicnim voskom.
-
Dušane,
daj bre neku sliku duda pa če da vidimo! ;)
Mislim ako poznati "Smederevski dud" živi preko 200 godina može i tvoj "Vojčanski". :)
Žiko, moji Vojčani bi te ispravili: Ne kaže se "Vojčanski", nego - Vojački. :D
Nekad je selo bilo puno dudova. Unašoj avliji je bilo 5-6 stabala, koje smo mi, deca, u vreme zrenja, redovno pdkupljali. Rakija dudovača-mmmmm. ;)
Ovo je beli dud. Merio sam obim: 294cm (294:3,14=93,63cm) Prečnik 93,63cm
Sad, u jesen izgleda malo tužno, ali kad ozeleni - u njegovoj ladovini možeš kolo razviti!
-
Dušane,
ja bih otvore tih šupljina zatvorio nečim.
Mislim da bi bilo najbolje kalemovim voskom (ne našim običnim pčelarskim voskom). Možda bi moglo i purpenom?!
S druge strane, malo bih ga potkresao...
Recimo obe bočne delove stabla (imaš tri glavna) na odprilike polovini visine, a centralni deo ne bih dirao.
Popunjavanjem šupljina ćeš ga zaštititi, a ovo podkresivanje će mu dati novi život i praktično ga podmladiti.
Na Paliću ima jedan divan drvored platana. Star je preko 100 godina i počeo je da boluje.
Došla je neka ekipa iz Mađarske pre par godina, skratili su ih po visini centralnog stabla za oko 1/3 i podkresali sve bočne grane.
Eno sada drvored izgleda fantastično.
-
Žiko, to, sa pur penom mi se čini u redu...pošto je to šupljina prečnika f200-250mm i verovatno je celom dužinom stabla-znači 2500mm.
(evo sad mi pade na pamet)Mogao bi tu da stane jedan dobar roj !!! :D
Ja imam jednu drugu ideju(žena kaže "omatorio pa poludio"). Imam ideju da u krošnji te tri grane napravim malu kućicu, unucima. :D
(o tom-po tom)
Pozdravljam te Žiko.
-
Pa da, bilo bi to malo preskupo zatvarati toliku rupu sa kalemarskim voskom.
Nisi ti poludeo, dobra ti je ideja sa kućicom.
Ajde, načini je, pa da dođem i ja "poludeo" na dud, ali moraš da izneseš i malo dudovače! ;)
Pozdrav!