Brdsko-planinsko pčelarenje
OSTALE FORUMSKE TEME => Ostale teme van pčelarstva => Temu započeo: Kostadinović Rade Decembar 22, 2012, 09:59:38
-
Za nas iz srednje i starije generacije sa ovog foruma, a i posetiocima, malo podsecanja da je na danasnji dan 22.12.1941.godine u malom mestu Rudo formirana Prva proleterska brigada.
Taj dan se dugo slavio u bivsoj Jugoslaviji kao Dan Armije. Preduzeca iz namenske industrije su takodje tada praznovala.
Kada smo bili na odsluzenju vojnog roka, koji je trajao od 24meseca posle rata (a mornarica je tada bila svih 36), pa 18, 16, 12 meseci, danasnji dan je bio praznik.
Najbolji medju nama su tog dana bili odlikovani, nagradjivani, pohvaljivani.
Za sve je bio svecani, pojacani rucak, sa 0,5l piva ili 2dc crnog vina, po izboru, uz vojnu muziku. Izlazili smo u Grad da i tamo se malo provedemo.
-
Ih, Rade ja sam taj ugođaj već zaboravio!
No, ti si mlađi pa se sećaš...
...
a nakon svečanog ručka izlaz u grad do 24h!
pa u gradu piva i samo piva, gajbama pa ako slučajno naiđe neka cica-maca, e onda nastane haos!!!
Znaš ono, uh ja bih je, ne budali ti nego ja i tako graja a ona odlepšra ko leptirić!
Za nas stariaje bila su to neka davna i lepa vremena, jer vojsku služiti e pa to je bila čas - muškost.
Ja Gardista... pantolone sa širitom, šapka a moje mlade seljančice kada sam bio na odsustvu šapuću... "enoga uobrazio se"
Baš su bile glupe, "nisu imle hrabrosti" da mi priđu... mislim blesavi muškarčina, umesto da ih jurim a ja uobrazio da treba one mene da jure!?
U, j-bote, al sam se sam sa sobom raspričao, što bi naš Esad rekao!
Rade je kriv što je postavio temu?
Izvinite gospodo pčelari!
-
Svima nama koji smo služili vojni rok u SFRJ, današnji dan je bio veliki praznik.
Rado ga se sećam.
Posle odsluženog vojnog roka bili smo "drugi ljudi" - zreliji sigurno.
-
Sa uživanjem sam pročitao Radove i Đokove komentare. Dijelim njihovo mišljenje da su i JNA i 22. decembar za nas iz starijih generacija (Rade je za mene i Djoku još uvijek "fazan") bile vrijednosti koje se više neće ponoviti. Za mene je 22. decembar poseban dan i iz još jednog razloga. Davne 1971. godine, 22. decembra položio sam , u Sarajevu, vozački ispit ("B" kategorija) i to iz "cuga" što je tada bila rijetkost.
Sa posebnim uživanjem sam pročitao Djokov komentar vezan za njegove "promašaje" kad su u pitanju djevojke. Podsjetio me je na poznati vic o popu, koji se pod stare dane valjao u blatu jer je to uživanje propustio u ranoj mladosti.
-
E Momo, Momo...znam ja i onaj narodni...majku kara, ćerci prigovara!
Ma ja sam ti načisto ostario...i sada samo sećanja zezaju stvar!?
Da lepo nam je bilo, mnogo lepo, ali ljudi misle drugačije i ne treba ima zameriti...demokratija je brale, što Bora Drljača pevaše!
Veliki i srdačan pozdrav za tebe a i za moje drage kolege sa Pala.
-
More Djole ti ovde ispriča da si se ispromašivao tamo nekog 22 decembra kada si služio JNA
A ja sam se na taj praznik oženio 1958 i doveo Milicu za moju kraljicu.Baš jutros primih
cestitke od ćere Marije, pa pade kafica i ekstra ljuta rakijica, a tek ručak se krčka.......
Svima onima koji se sećaju današnjeg dana sa lepim uspomenama- čestitke od mene
Deda
-
Za mene je 22. decembar poseban dan i iz još jednog razloga. Davne 1971. godine, 22. decembra položio sam, u Sarajevu, vozački ispit ("B" kategorija) i to iz "cuga" što je tada bila rijetkost.
Apslolutno Momo u pravu si 100%, sto se tiče polaganja vozačkog ispita sedamdesetih godina prošlog veka.
Imali smo prvo obaveznih 20 teorijskih časova. Nastavnici su bili diplomirani saobraćajni inženjeri.
Zatim polaganje obaveznog probnog testa. Ko je to položio ide dalje. Dobro pamtim ovde sam imao svih 120 bodova, ali sam i učioooo.
Obuka 5 časova na trenažerima (kabina kao danasnje video igrice).
Obaveznih 40 časova vožnje, od kojih su 5 prvih rad na poligonu. Zatim vožnja noću. Ma raspored za poštovanje.
Prvo je bilo polaganje testa. Maksimalno 120 bodova, a položio si ako si imao min 111. Od oko 25 kandidata ovo položi njih oko 15.
Kada si to položio polažeš vožnju.
Polaganje pred komisijom od 3 člana. Sva trojica iz MUP-a, a vozilo najčešće Fića 750. E, ovde od ovih 15 položi njih 4-5 maksimalno, a češće 1-3.
Zatim polaganje Prve pomoći pred lekarskom komisijom.
Sve sti to mogao sa najmanje 18 godina života.
Mnogi su polagali vozački i više od 10 puta, ali je bilo daleko daleko manje saobraćajnih udesa tada, posebno onih sa najtežim posledicama.
A naša današnja omladina u saobraćaju strada svakodnevno, posebno u noćnim satima i vikendom. A više ne voze Fiće od 33KS, već neke lude snažne mašine.
-
A ja sam se na taj praznik oženio 1958 i doveo Milicu za moju kraljicu.Baš jutros primih
cestitke od ćere Marije, pa pade kafica i ekstra ljuta rakijica, a tek ručak se krčka.......
Svima onima koji se sećaju današnjeg dana sa lepim uspomenama- čestitke od mene
Pa primite Milica i ti naš dragi Deda čestitku i od mene za taj veoma vredan jubilej.
-
Hvala puno Rade..
-
More Djole ti ovde ispriča da si se ispromašivao tamo nekog 22 decembra kada si služio JNA
A ja sam se na taj praznik oženio 1958 i doveo Milicu za moju kraljicu.Baš jutros primih
cestitke od ćere Marije, pa pade kafica i ekstra ljuta rakijica, a tek ručak se krčka.......
Svima onima koji se sećaju današnjeg dana sa lepim uspomenama- čestitke od mene
Deda
Deda moj dorbi,
Kao prvo i najvažnije, neka ti je sa srećom i dugim vjekom 56-ti bračni rođendan!
Da nam još dugo, dugo slušaš tvoju kraljicu Milicu, i zaslužila je svakako.
Ali pisanjem u daljem tekstu nešto me baš razočara!
Čestitke (lepo što si ih primio), pa kafica, pa ljuta rakijica, pa krčka li krčka... i iskrčka li se baš do kraja?
Nešto ne umem da odgonetnem one tačkice, moj dobri stari šmekeru?
Šalim se naravno jer ti i ja smo posebna priča.
-
Pozdrav!
Deda za moju 50 godisnjicu braka bude stripiz plesacica ako ja i supruga to dozivimo.
Bice to unucima na opce veselje da se sjecaju dede: :) :)
A jedan nas veliki pcelar ima preko 2000 kosnica je takvo veselje organizirao svome ocu za stoti rodjendan.
Medno
-
Ја сам 1969. и 1970.године обележавао овај
празник у ЈНА. Било је лепо.
-
Prijatelju Djoko hvala na cestitki.
Hvala na savetu da slusam moju Milicu sto ja uredno radim,ali..
samo sto je malo puta poslusam- tu je problem.
Svako dobro.Deda
-
Za nas iz srednje i starije generacije sa ovog foruma, a i posetiocima, malo podsecanja da je na danasnji dan 22.12.1941.godine u malom mestu Rudo formirana Prva proleterska brigada.
Taj dan se dugo slavio u bivsoj Jugoslaviji kao Dan Armije. Preduzeca iz namenske industrije su takodje tada praznovala.
Kada smo bili na odsluzenju vojnog roka, koji je trajao od 24meseca posle rata (a mornarica je tada bila svih 36), pa 18, 16, 12 meseci, danasnji dan je bio praznik.
Najbolji medju nama su tog dana bili odlikovani, nagradjivani, pohvaljivani.
Za sve je bio svecani, pojacani rucak, sa 0,5l piva ili 2dc crnog vina, po izboru, uz vojnu muziku. Izlazili smo u Grad da i tamo se malo provedemo.
Otvorio sam ovu temu na danasnji dan pre 4 godina... i sada potpuno isto mislim.
Beše JNA za nas velika "Škola života"... za današnje generacije još potrebnija.
-
Раде пријатељу толике године исто мислиш . И толике године погрешно мислиш. Лажно су те учили и погрешно научили да је ЈНА створена 22. децембра. Истина је ипак мало другачија.
Дана 21. децембра је рођендан великог вође Јосифа Васирионовича Стаљина. У његову част и у жељи да му се додворе тадашње вође КПЈ су након бекства из Србије постројиле оно мало војске што је остало и формирале тзв. Прву пролетерску бригаду. Колико је ту пролетера било то само они знају. Рођендан , ако се тако може назвати , је дакле 21. а не 22. децембра. Као такав се и обележавао наредних 7 - 8 година.
Но, не лези враже , тиква је пукла , друштво се посвађало 1948.године . Стаљин је престао да буде " друг " и велики хазјаин ". Постао је претња и зликовац који своје другове осуђује на намештеним судским процесима и шаље у концетрационе логоре по Сибиру . Агит-проп је морао опет нешто да мења и сада се додворава не њему већ " највећем сину наших народа и народности ". Зато су брже - боље забашурили онај 21. и прогласили 22. децембар за тобоже дан Армије. Нашли су и какво такво оправдање за ову ујдурму рекавши да је тог дана новоформирана пролетерска јединица имала ватрено крштење па да ће се убудуће због тога обележавати и славити 22. а не 21 децембар.
За промену датума су као што видиш нашли какво такво оправдање. За намештена суђења својим " друговима " и формирање свог конц - логора на Голом отоку оправдање до данас нису нашли а сва је прилика да га никада и неће наћи. Стаљин и његов дух ,у чију су част све и започели, им је остао и у главама и у срцима .
О делима нећу ништа рећи јер би то већ ушло у домен политике а ово није политички већ пчеларски форум.
-
Да не останем недоречен пропустих малочас да наведем пуно име друга Челичног . Јосиф Васирионович Џугашвили Стаљин. За њега се бар зна од кога је и одакле је. За оног нашег " највећег сина народа и народности " се још тачно не зна али се тражи.
-
Sada će se mnogi razočarati....
-
Nece se niko razocarati, casni ljudi, staresine i vojnici, posteno sluzili....
Za najveceg sina naseg naroda tada, se zna ko je i odakle je.... A za ovog sto je najveci sin, naroda i narodnosti, se stvarno ne zna, osim da je svirao Sopena na klaviru..
-
Evo moje priče iz JNA.
Drugi dan Pravoslavnog Božića, 8.1.1980.g. pošto je postojala zabrana udaljavanja iz Kasarni,
zbog bolesti Druga Tita, došao mi je tog dana u posetu otac Dragan (bio sam tada pitomac ŠRO veze u Beogradu) i
izmedju ostalog u Prostoriji za posete predaje mi paket: plećka od Božićne pečenice, pršut i 1l Šumadijske šljive.
U toj prostoriji je tada bilo oko 30 osoba: pitomci Školskog centra veze, vojnici Pomoćne čete i njihove posete.
Medju njim a je bio i 1 kuvar iz naše Pomoćne čete koji je video kada mi je otac dao otvoreni paket,
pa pridje kod mene i zamoli me da mu odvojim malo Šumadijske šljive.
Ja se setih: nadjoh 2 flaše od po 0,5l i pretočih u njih obe onu od 1l.
Od te 2 nove boce jednu odmah dadoh kuvaru,
a uz pečenicu, drugu od 0,5l kolegama u spavaoni.
E ta flaša data kuvaru donela mi je mnogo zadovoljstva.
Ostajem ja u BG još 3,5 meseca,
a u toku prve vecere mi taj kuvar samo kaze "Ostani sa nama kuvarima posle vecere pitomaca ŠRO".
I ja tako ostanem sa 7-8 kuvara i trpezaraca, a oni na sto oval: kremenadli, pljeskavica, pečenja....šta je bilo kao prilog glavnom jelu.
I tako od tih jos 100 dana u BG, više od 50 veceri sam sa KUVARIMA se gostio.
Ako neko pročita iz VP 2143 1979/80 od tih Kuvara iz Pomoćne čete, neka se javi, i sada sam vam iskreno Zahvalan.
-
J ednom je bila,jedna lepa zemlja
U družena,slozna,čvrsta i verna
G odine su prolazile,vremena su druga
O setila se kriza,osetila se tuga
S ve se stanje promenilo,dobrotu izgubilo
L epotu čari u pepeo pretvorilo
O stadose nase lepe uspomene
V idi i dan danas nase
-
Bravo Rade, lepo si evocirao sjećanja iz vojske!
Inače, bilo je dobro biti prijatelj sa kuvarima...
Pesma za nas nostalgičare i ljude koji smo deo života proveli u onom sistemu koji nam je davao miran
i sadržajan život bez trzavica u političkom smislu!
Živio naš Šumadinac!