Autor Tema: Razrojavanje i nega rojeva  (Pročitano 37854 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3218
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Razrojavanje i nega rojeva
« poslato: Februar 11, 2012, 03:40:49 »
Sam naslov foruma  kaze da cemo ovde pisati o planskom rojenju inegovanju rojeva
Ja cu zapoceti sa pisanjem a nastavicemo svi zajedno sa diskusijama i iskustvima , nije lose obnoviti gradivo, jos malo i krecemo na pcelinjake da svoja iskustva , saznanja primenimo prakticno ...
Ako sam negde pogresila nije namerno ,  opomenite me , ispravicemo  zajedno ...

O rojenju kao sveobuhvatnom  nacinu razmnozavanja, moze se reci
da  je ova prirodna pojava konacni cilj , smisao razvoja i opstanka pcelinje zajednice , vodjena nagonskim silama  u bioloskoj borbi  za prezivljavanjem tokom evolucije .
U sukobu sa ovom nagonskom osobinom pcelinje zajednice  pcelar gubi , ali je moze dobro kontrolisati i iskoristi 
Zadatak pcelara je da  u prolecnom razvoju do maksimuma razvije pcelinju zajednicu, koja ce kulminirati na pocetku glavne pase a rezultirace maksimalnim prinosom
Sve tehnicko tehnoloske mere , koje omogucavaju ovakav razvoj su opravdane i prihvatljive , medju njima  je i mera za suzbijanje rojevog nagona .
Na vrhuncu  razvoja pcelinje zajednice pcelar ne sme da dozvoli da se nastave prirodni procesi koji pocinju zaleganjem   maticnjaka , zatim zatvaranjem  , i.t.d….do kulminiranja  kad izlaze iz kosnice jedan ili vise rojeva .
Bez obzira na prednosti prirodnog procesa , ali njegovi nedostaci u trajanju od 4-6 nedelja su za komercijalnog pcelara stetni i preskupi .

Pcelinju zajednicu , na vrhuncu  razvoja , koja pokaze prve znake rojevog nagona treba  razrojiti , tj... prevesti je u tzv. stanje roja

Vestackim razrojavanjem kod pcelinjih zajednica  , prekidamo rojevi nagon , u najpovoljnijem trenutku koji smo planirali za ceo pcelinjak , s obzirom na iskoriscavanje pase i ostale potrebne uslove .
Objasnjenje ,
              U pcelarskoj praksi nije obicaj da pcelar  rusi  maticnjake, nego  planskom deobom , odrdjenu pcelinju zajednicu , dovodi u stanje slicno  stanju prirodnog roja , cija je  najvitalnija osobina sacuvana a to je radno raspolozenje
Mudrost pcelarva , da svoju tehniku pcelarenja prilagodi  uslovima , mogucnostima i nacunu rada da maksimalno razvije pcelinju zajednicu a u isto vreme izbegne rojevi nagon .
             
  U bezpasnim uslovima posle bagremove pase preporucljivo je  planski razrojiti drustva
Na pcelinjacima , gde pcelinje zajednice dostignu maksimum pre pocetka bagremove pase , plansko rojenje je manje stetno od prirodnog izrojavanja, cak sto vise planski izrojene zajednice u bagremovoj pasi imaju vise prinosa od nerazrojenih .
         Razrojavanje pocetkom bagremove pase, moguce je iz zajednica koje su dostigle svoj maksimum razvoja , tako sto se uzimaju svi ramovi sa zatvorenim leglom i nose se na drugu lokaciju .
 Sta se ovim postize ?
1.   Sva varoa u zatvorenom leglu se iznosi iz maticne  kosnice ,
2.   Menja se sace u maticnoj kosnici ,
3.   Moze se izvrsiti dezinfekcija plodista .
Kriticna godina za rojenje je svaka godina koja  daje jaku prolecnu pasu , a prva nedelja bagremove pase bude kisovita .
Ne postoje dve iste pcelarske godine , Kakva ce nam biti ova uskoro cemo  saznati I doziveti  :D.  U tome je draz  zivota !. Zivi bili pa videli :)

Kako uz malo vestine na svm pcelinjaku mozemo formirati rojeve ...

.
Prvi nacin :

 1)a), dva rama poklopljenog legla
    b)jedan ram sa medom
    c)jedan ram na kome nadjete maticu

=sve to staviti u  novu praznu kosnicu , natresite pcele sa 1-2 rama otvorenog legla , stavite na stalno mesto i tako ste FORMIRALI NUKLEUS SA STAROM MATICOM

=Stare pcele ce se vratiti u maticnu kosnicu, mlade ce ostati ,  kad krene ispiljivanje pcela iz poklopljenog legla , nukleus ce lepo krenuri u razvoj .

2)Maticna kosnica je sada bez matice .

Najbolje bi bilo da joj dodate oplodjenu mladu maticu , ali ako nemate onda je ostavite da sama proizvede sebi maticu.

=Ako je ostavite da sama proizvede sebi maticu onda 6_og dana od formiranja nukleusa obavezno  porusiti sve zatvorene maticnjake a ostaviti samo 2 otvorena .

=Zasto porusiti maticnjake 6-og dana ?
Zato sto pcele u zelji da sto pre dodju do matice , one mlecom hrane starije larve , a takve matice od starijih larvi su lose matice

Drugi nacin

=Iz jakih pcelinjih drustava iz plodista oduzimamo otvoreno leglo sa  mladim pcelama . Ramove stavljamo u unapred pripremljenoj telu koje smo stavili na podnjaci . Na njihovo mesto trebamo da dodamo pripremljene  ramove sa utisnutim SO, odmah do legla . Zavisno od jacine drustva , obicno se uzimaju 2 rama  sa leglom , tako da jedno novo telo od 10 ramova punimo iz jake kosnice , od kojih oduzmemo 6 ramova sa leglom (3x2=6). Ostatak do 10 ramova popunjavamo sa 2 rama na kojima je  SO i 2 rama sa medom. Kad sve iskompletiramo , na novoformirano drustvo stavljamo hranilicu i regulisemo ventilaciju , i krov kosnice .

=ovako formirana kosnica se seli nalokaciji udaljenoj 2-3 km od maticnog pcelinjaka da se stare pcele ne bi vratile u maticne kosnice .

=posle 3 nedelja kosnicu mozemo vratiti na maticni pcelinjak .
Vazno je a ne smemo da zaboravimo sledece :

=Pri formiranju nove kosnice leglo stavljamo na sredinu plodista  kosnice , pa zatim po jedan ram sa SO , I na kraju po jedan ram sa medom , vazno je da bude tako da pcele mogu da odrzavaju temperaturu legla

=iz kosnica iz kojih smo vadili ramove sa leglom , prilikom sredjivanja kosnica , leglo priblizavamo i stavljamo na sredinu plodista kosnice
Ovako pripremljeno novo drustvo potrebno je u pocetku prihranjivati , a najbolje je secernim sirupom ,ili samo vodu staviti u hranilici , posto se drustvo jos nije organizovalo i nema pcela vodonosa .

=Dodavanje pogace nije greska , pcele ce je rado uzimati , pogotovu ako je teren bezbasan .
=Sledece sto ne smemo da zaboravimo je da novoformiranom drustvu dodamo prvenstveno mladu sparenu maticu , ali ako nemamo mozemo dodati I zero maticnjak , ali I ako to nemamo onda ostaviti drustvu da samo sebi proizvede maticu.
(a kako se postupa  kad samo proizvodi maticu vec je napisano  u prvi nacin )
= Maticu, dodati odmah pri formiranju drusva na jednom ramu sa leglom ali u kavezu (nikada sigurnost da ce   biti prihvacena nije 100%)
=Ako se slucajno desi da novoformirano drustvo nece da prihvati dodatu maticu, pa nece da prihvati maticnjak iz drugog drustva , onda nakon 7-8 dana dodati mu ram otvorenog legla iz jakog drustva da samo sebi proizvede maticu .
=ovako formirano drustvo uz malu negu i prihranu lepo ce se razviti do zime , lepo ce zimovati I imace buran  prolecni razvoj , tako da za bagrem moze biti proizvodno drustvo

Treci nacin

KAKO FORMIRAM ROJEVE?
Pcelar, Predrag Stojanovic iz Vlasotinca , ovako pravi rojeve , nacin rada je opisao u nekom pcelaru , a meni je ovako  napisan tekst posalo , po kome sam ja prosle godine rojila neke pcelinje zajednice ....)

„Još pre nepunih dvadeset godina pok. Ivan Vener je publikovao svoju metodu dvojnog pčelarenja. Jednog trenutka on opisuje kako oslobađa saće sa medom od pčela i kao tehnološki „otpad“ dobija novi roj pčela. Ja sam to iskoristio kao ideju i evo kako to ja radim. Pčelarim sa jednomatičnim društvima i to stacionarno.
Za realizaciju ovog zahvata potrebno je jedno plodišno telo (sa poklopnom daskom, krovom i podnicom) na kome je zatvoreno leto, matica u kavezu za dodavanje, nekoliko izgrađenih praznih ramova (može jedan sa hranom), ram hranilica sa 1 kg medno-šećerne pogače i bežalica
 
Navedeno plodište stavimo na podnicu (i zatvorimo leto) u blizini košnice iz koje ćemo vaditi med i pčele. Naređamo izgrađene ramove, na jednom praznom ramu vežemo kavez sa maticom, ram hranilicu sa pogačom i na kraju popunimo ramovima bez saća da se sve učvrsti za transport. Otvor za oslobađanje matice zatvorimo ili satnom osnovom ili medno-šećernom pogačom
 Preko svega stavimo bežalicu tako da su pčele usmerene da idu naniže (kod matice
Sada otvaramo košnicu iz koje ćemo vaditi med. Polunastavke sa medom i pčelama prebacujemo na novoformiranu košnicu

 Zatvorimo obadve košnice i prelazimo na druge poslove

 Kroz 12-24 časa otvaramo medište nove košnice. Skidamo med do bežalice i nosimo na vrcanje.

Bežalicu ne diramo da ne bi izašle pčele

 Novu košnicu zatvaramo preko bežalice i pakujemo za transport
Tako pripremljenu košnicu selimo na drugi pčelinjak udaljen 3-5 km, gde otvaramo leto i skidamo bežalicu. Pčele oslobode maticu i počnu da opšte sa prirodom. Kroz 2-3 dana matica počne da zaleže. U roku od 8 dana uradimo jedan antivarozan tretman i nastavimo sa stimulacijom društva za razvoj i dodajemo satne osnove. Samo to je neka druga tema“

Cetvrti nacin
Cedomir Jovanovic , „Savremeni principi pcelarenja br 2“
Postupak rojenja kod DB kosnice (iz prakse autora)

„Ovaj postupak se koristi uglavnom posle bagremove pase  , tj. U vreme kada zajednice i tako  najcesce rojimo.
U vecernjim satima odaberemo jako pcelinje drustvo, dobro nadimimo i sacekamo da se pcele nasisu meda .Ako u kosnici nema znacajnih  zaliha meda , takvo drustvo istoga dana prihranimo sa 2 litra sirupa Zatim skinuti nastavke  sa medom ako ih ima . Maticu unistiti ili izdvojiti , pa sve pcele stresti u prazno plodiste , koje se nalazi na istom mestu, gde se drustvo i ranije nalazilo .To plodiste moze biti sasvim novo i dezinfikovano (sto je bolje), ali i ono isto u kome su pcele  obitavale pre stresanja  pcela.Za vreme stresanja vrsiti tretiranje  prskanjem protiv varoe, ili na donju stranu poklopca zakaciti dve fluvalinatne letvice (Takodje se moze upotrebiti i Apitol-primedba urednika )Ramove  sa medom i leglom bez pcela , rasporediti u druge kosnice , a nastavke sa medom  odneti na vrcanje .Zatim staviti poklopac i krov.Pcele ce se nahvatati ispod poklopca i formirati oblik slican kao u prirodnom rojenju.
Posle 24 casa , sutradan uvece , na leto jednostavno pustiti    mladu oplodjenu maticu , staru 15-20 dana  ili je dodati u kavezu  koji je zatvoren voskom  na ramu sa otvorenim lglom, a ostali prostor ispuniti ramovima sa satnim osnobama .
Ako se matica slobodno pusti, posle 12 sati (sutra dan ujutru ), podici poklopac sa rojem , odstraniti trake protiv varoe , pa u plodiste poredjati satne osnove , a zatim polako roj koji se drzi na poklopnoj dasci , stresti preko ramova , pa poklopiti plodiste .
Na poklopcu gde se uhvatio roj , najverovatnije cemo naci 2-3 mala novoigradjena  sata  sa nekoliko jaja
Drugog dana po ubacivanju SO, poceti sa prihranjivanjem roja da bi  pcele sto pre izgradile  sace , ako nema nektara u prirodi .
Tokom izgradnje saca pcelar treba da vodi racuna da gnezdo ne bude blokirano .t.j .da pcele ne ostanu bez neizgradjenih  SO , te da nemaju vise  gde da luce vosak i grade  sace .Tada se radi deblokada , oduzimanjem izgradjenih ramova , i dodavanjem SO.
Za 10 do 12 dana takvo drustvo ce izgraditi  10-15 ramova , a matica zalegnuti 6-8 rama , (sto zavisi od deblokade.)
Kad se postigne ovaj nivo razvoja treba ivrsiti , umnozavanje , odnosno vestacko rojenje , prostom deobom na 2 dela . U jednom delu ostaje matica , a u drugom delu dodajemo sparenu maticu .(staru 15-20 dana)
Maticu dodajemo delu koji se  odnosi sa dotadasnjeg mesta .Na starom mestu ostaje matica sa svojim izletnicama , I uglavnom otvorenim leglom . Prosirivanje vrsimo SO uz obavezno dodavanje sirupa za brzu igradnju. saca.Za sledecih 10-15 dana , sto zavisi od unosa i deblokade , kosnica ce biti puna novoizgradjenog saca I pcela bez varoe .

Peti nacin  (   Drugi primer  autora teksta )
Ako se pcele nalaze negde na pasi , van stacionarnog pcelinjaka a zelimo da  formiramo  ivestan broj rojeva , iz najjacih drustava , u prazni nastavak , istresemo pcele sa ramova  otvorenog legla .Zatim odvezemo na stacionarni pcelinjak , ili u podrum za naredna 24 casa . Dalji postupak je isti.
Zakljucak :
1). Ovim postupkom smo se znacajno priblizili prirodnom rojenju I aktivirali bioloski impuls (nagon)pcela , tako da drustvo 5-7 puta brze gradi sace , sakuplja hranu I odgaja leglo .
2). Dobili smo 2 roja , a od njih ce veoma brzo postati 2 nova drustva , sa mladim I oplodjenim maticama , ociscenaa od varoe , koje pocinju odmah intenzivno da zalezu.
3) Dobili smo cisto mlado sace , zdravo leglo i cist med . Pcele smo tretirali kad u kosnici nije bilo legla , saca i meda .
=u naredne 2 godine nema potrebe za tretiranjem , osim ako se pcele sele onda se taj raspon smanjuje na pola

Sesti nacin ( Rojenje koje  povecava produktivnost za 60-70%pri potpunom odvajanju legla po Lebedevu )
Prvi minimalni uslov za rojenje je 2,5kg pcela ili 10.5 ulica zaposednutih pcelama u DB kosnici
.Tri dana pre realizacije ovog nacina rojenja , iznad odabranog drustva stavljamo drugi korpus , u kome je sace dobro za zaleganje , da bi pcele izvrsile poliranje .Ako sace ne bude ovako pripremljeno , smanjice se zaleganje jaja za 70%. Posle 3 dana skidamo taj nastavak , a u njega prebacimo svo zatvoreno leglo , osim jednog rama na kome je matica
.Na mesto uzetog , zatvorenog legla u drugi korpus , stavljamo ramove sa poliranim sacem .Zatim stavljamo maticnu resetku pa korpus sa zatvorenim leglom  I pcelama.Gore ce preci onoliko pcela koliko je potrebno za negovanje legla , To je prakticno” visak “ pcela iz donjeg nastavka .Kroz jedan dan pomeramo maticnu resetku I stavljamo pregradnu dasku, a kroz 24 sata , dodajemo maticu , gornjem telu I otvaramo leto.
Kako postupiti sa gornjim drustvom ?
Tretiranje izvrsiti 10-og dana, ako smo dodali oplodjenu maticu . , a 21-og ako smo dodali neoplodjenu .Prazan proctor ispuniti izgradjenim sacem , ili SO , pa stimulisati razvoj
4 do 5 dana pre pase ova dva drustva spajamo ako nisu nisu narasla na 2,5 kg pcela

:Sedmi nacin


Odaberi jako drustvo kome ne treba jos mnogo do rojenja , pronadji maticu i okvir na kome se ona nalazi
i stavi u sredinu kosnice (prazna kosnica), sa jedne i sa druge strane dodaj po 2 rama izvucenog saca ili SO, zatim stavi pregradnu dasku .Staru kosnicu odnesi na ranije pripremljeno  novo mesto, a novu kosnicu (sa maticom ) stavi na staro mesto. Na taj nacin stara matica  sa  izletnicama formirace roj,  a stara kosnica na novom mestu imace najmanje 9 rama (leglo, i hrana)i mlade pcele . Njoj mozes sutradan dodati zreo maticnjak , ili sparenu maticu ili je ostavi da sama sebi proizvede maticu.

Osmi nacin

Kosnicu  iz koju uzimas roj pomeri za 30cm (levo ili desno), zatim tik uz nju primakni praznu kosnicu u koju hoces da stavis roj , ali gledaj da ti kosnice budu iste boje i leta na istoj visini . Onda fizicki podeli identicno staru kosnicu na 2 dela .(med , legloi polen). stavi pregradnu dasku. Izletnice prilikom povratka iz polje treba da ulaze u obadve kosnice podjednako , ali ako primetis da u jednu ulaze vise , ti problizi ovu drugu ..Sutradan pogledaj obadva drustva da vidis gde nema matica , pa dodaj oplodjenu maticu ili zreo maticnjak ,Kasnije ova 2 drustva mozes po malo razdvajati...

Deveti nacin

 , Uzmi 2 iste kosnice , pa osmovnu kosnicu pomeri malo u stranu , a na njeno mesto stavi identicno istu (boja i visina leta), napuni je ramovima (moze i SO) sa izvucenim sacem , iz kosnice koju si sklonio uzmi jedan okvir sa pretezno zatvorenim leglom , i stavi ga u sredinu nove kosnice, zatim veci deo pcela iz stare kosnice stresi u novu, ali neka ti matica ostane u staroj kosnici.Zatim obadve kosnice zatvori , pa novu kosnicu nosi na novo mesto , a staru ostavi na istom mestu gde je i bila .Roju bez matice opet dodati zreo maticnjak ili sparenu maticu ....

Deseti nacin

Rojeve mozes da formiras od jakih pcelinjih drustava , po lepom i suncanom danu kad su izletnice van , onda otvaras jednu po jednu kosnicu i od svakog drustva oduzimas 2-4  rama sa leglom i pripadajucim pcelama i 1-2 rama sa hranom i sa pripadajucim pcelama , pa stavljaj u prazno telo kosnice gde formiras roj , takodje stavi pregradnu dasku . Na mesto oduzetih ramova stavi ramove sa izvusenim sacem (SO)pridvece roju dodati ,maticu u kavezu ili zreo maticnjak ...



  KUPOVINA I NEGA ROJEVA

Pored  prirodnog rojenja i planskog rarojavanja na svom pcelinjaku ,a za porebe uvecanja pcelinjaka do planiranog broja pcelinjih zajednica je kupovina rojeva
Rojeve obicno kupuju  mladi i neiskusni pcelari  mada kupuju i ostali ako zele da u sto kracem roku dodju do zeljenog  broja zajednica .
Vazno je da pcelar ne ostavi prazne kosnice , a da li ce kupiti ili proizvesti roj zavisi od mnogih faktora (finansijko, zdravstveno,…)
Roj predstavlja jedno malo pcelinje drustvo sa mladom maticom .Prodaje se na ramovima sa sacem i prodaje se kao paketni roj (sastoji se od pcela i matice bez saca i ramova )


  ROJ NA RAMOVIMA

Rojevi koji se prodajusa izgradjenim sacem , najcesce se prodaju po 5 -6  ramova 
Takav roj treba da ima 3-4 rama sa zatvorenim i otvorenim leglom i dva rama sa medom i cvetnim prahom Leglo na ramovima treba da bude kompaktno , zdravo , sa minimumom treutovskih celija (tako zaleze mlada matica )Ramovi sa leglom moraju biti dobro pokriveni sa pcelama , dok ostala dva mogu imati nesto manje pcela .Sace ne sme da bude crno , staro , osteceno , niti sa tragovima nozemoze Ramovi na kojima se kupuju rojevi pozeljno je da odgovaraju ramovima kosnica koje kupac ima .Matica treba da je mlada, zdrava , razvijena i bez ostecenja .
Pozeljno je da novokupljeni roj bude bez varoe .
               


« Poslednja izmena: Februar 13, 2012, 22:13:49 Mihajlović Verica »

Van mreže Lukovic M. Slobodan

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 383
  • Starost: 79
  • Pol: Muškarac
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #1 poslato: Februar 11, 2012, 12:19:04 »
Verice,
nemo se ljutis, ali u jednoj temi odmah si napisala toliko  da ja
neznam sta bi komentarisao i kako ???
Iznesimo jedan nacin formiranja rojeva pa da ga svi vidimo, oni
koji nesto znaju oko toga komentarisace takav postuapk, iznece
sve dobre i lose strane pa cemo svi nesto nauciti.Ovako izneti
8 nacina formiranja rojeva odjednom je mnogo, a pocetnici ne mogu
shvatiti ni razumeti koji je najlaksi i najbrzi nacin za njih.
Mislim da bi postupnim postupcima iznosenja nacina formiranja
rojeva mnogo vise svi naucili.
Nemoj ovo shvatiti kao kritiku vec kao moje misljenje  kako treba
na forumu obradjivati pojedine teme iz pcelarstva.
Veliki pozdrav Deda
« Poslednja izmena: Februar 11, 2012, 22:11:50 Mihajlović Verica »

Van mreže Đoko Zečević

  • Matica
  • ******
  • Poruke: 4354
  • Starost: 67
  • Lokacija: Zlatar - Nova Varoš
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Zlatar planina (Bakalovina-Komarani) - 1200m
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #2 poslato: Februar 11, 2012, 12:34:51 »
E dragi moj Deda,
Zato smo nam je pala na pamet škola pčelarstva,  pa početnici, izvolite sve će ići postupno.
A vi stariji snalazite se kako umete i znate!

Verica je dobar čovek, dobar pčelar ali iako u kući ima sve prosvetne radnike, nisu je uopšte naučili postupnosti
u izlaganju tema!?
Verica bi htela za jedan čas sve da kaže i druge, prosto da rečeno početnike odjednom nauči pčelarenju?

Takođe ne može ovakav naslov, mnogo je megalomanski!!!

Odmah joj dodeljujemo ovd euredničke alate da ovu temu sredi inače se ovakva tema briiše.


Ubi nas sneg Deda, veruješ da smo se pomlao počeli plašiti!
Možda i zbog krštenice smo sa manje samopouzdanja, nadanja i hrabrosti?
« Poslednja izmena: Februar 11, 2012, 22:12:22 Mihajlović Verica »

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3218
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #3 poslato: Februar 11, 2012, 13:55:29 »
Zamolio bih urednike da iznose licna iskustva i svoj nacin pcelarenja.

Hvala.
Naravno Dejane , iznecu sve pojedinacno posto sam ja sve te faze prosla .
Samo sam prosle godine formirala 25 roja , i  negovala sam ih da se razviju u drustva koja ove zime  do sada zimuju bez problema .
Sve mogucnosti i nacini rojenja su iz moje beleznice koji mogu da posluze pcelarima koji imaju malo iskustva u pcelarenju .

Za pocetnike su zaista "kosmar"

Kako mislite da bi bilo bolje 1)da li da sve nacine  uklonim , pa da stavljam jedan po jedan ,
                                           2)  ili da odavde pa nadalje prebacujemo jedan po jedan i da komentarisemo , a ovo gore da stoji kao jedan podsetnik o mogucim nacinima planskog razrojavanja .

Ma kakvi Deda da se ljutim , ja samo volim sve na jednom mestu (sto Miljko rece ko na slavskom stolu), pa neka svako vidi da li mu nesto od iznetog "prija"

DJoko ja volim "mogucnost izbora", ne volim bas "filozofiranja " oko jednog nacina , inace se ne ljutim i da obrisete . Ja to nosim u glavi , a tu se ne brise  :D :D


Ajde neka kazu Deda i Djoka , oni imaju vise iskustva  :D .., A naravno uvazicemo misljenja i svih kolega  na forumu  :D


         
« Poslednja izmena: Februar 11, 2012, 22:13:32 Mihajlović Verica »

Van mreže Antić Zoran

  • Jaje
  • **
  • Poruke: 73
  • Lokacija: Dobre vode
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Dobre vode - 820 m n/visina
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #4 poslato: Februar 11, 2012, 16:41:39 »

     Kо се не слаже са неким, нек' прескочи његове постове...сви имају исто право да пишу, али немамо сви обавезу да све прочитамо/прокоментаришемо...мислим да нико нема право да било коме одређује шта ће и како ће да пише, осим ако се не огреши о правилник (значи, само админи) има нас неколико stotine pcelara и увек ће бити неко ко нас иритира, нервира,не делимо мишљења, зато боље користите опцију хајд, nas форум (pcelarstva)ће постати боље место, уместо да се сачекујемо иза ћошка.
« Poslednja izmena: Februar 11, 2012, 22:14:18 Mihajlović Verica »

Van mreže Stepanović Dejan

  • Matica
  • ******
  • Poruke: 1475
  • Starost: 39
  • Lokacija: Mladenovac-Kovačevac
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Kovacevac 250 m
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #5 poslato: Februar 11, 2012, 18:17:25 »
Pisanje ovakvih tekstova u kojima autor iznese ili prepise ne citajuci sta je napisao uvek ima za posledicu neslaganje.Zasto.
Pa ja kad procitam uocim greske i normalno je da cu komentarisati.Prostom analizom procitanog uocavam niz netacnosti.
Necu da ulazim u kompletnu analizu ali samo jedan primer .
Cena jednog paketnog roja je u vrednosti 9-10 kg meda ili u prevodu po autoru 4 500-5 000 dinara sto je daleko od istine.
Sa Milanom Jevticem sam upravo zavrsio razgovor u kojem sam ugovorio kupovinu 30 paketnih rojeva po ceni 18 eura na dan isplate u RSD.
Ili 1980 dinara po danasnjem kursu.

Kolega Anticu ja sam bivsi sportista i izbegavam da me iko ceka iza coska jer 12 godina aktivnog bavljenja KIK -boksom
mi daje nekakvu garanciju bezbednosti.Ovde smo da diskutujemo ,suceljavamo misljenja i ako treba ratujemo ali
samo argumentima a kad se sretnemo pozdravimo i druzimo svi.Verica nije moj neprijastelj vec koleginica a nadasve zena .
Ali ovde je gledam iskljucivo kao koleginicu,Mi  se ne slazem oko pojedinih stvari u pcelarstvu sto ne znaci da smo
neprijatelji ,
POZ
« Poslednja izmena: Februar 11, 2012, 22:14:59 Mihajlović Verica »
Najteze je biti covek medju ljudima.

Van mreže Vučetić Milinko

  • Larva
  • ***
  • Poruke: 103
  • Starost: 41
  • Lokacija: Jošanička Banja
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Josanička Banja 560
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #6 poslato: Februar 11, 2012, 18:25:18 »
Da ne ispadne da sam ptica zloslutnica,ali mislim da će nam nekima od nas ova tema itekako trebati.Imao sam sreće da na jednom poslu radim sa kolegom čija pčelarska tradicija traje dugo,dugo da odokativno ne dajem broj godina.U svom rancu večito je nosio neke od knjiga i časopisa vezanih za pčelarstvo.Koristio sam svaki slobodni trenutak i neobavezno čitao,iako u tom momentu nisam imao pčele.Iskreno u glavi sam stvarao sliku obnovljenog pčelanika moga pradede,koji baba i deda nisu znali da održe i sa pojavom varoe isti je i nestao.Poviše naših kuća jedan pristranak je sa žalošću nosio ime,,pčelanik".Rado se sećam tog dana kada su dve fararke zauzele počasno mesto i ukrasile proplanak.Od tada jedva sam čekao kada će kolega nešto da radi na svom pčelaniku,da mu se nadjem,da pomognem.Učestvovao sam par sezona u gotovo svakom ozbiljnijem poslu.Tako i pri pravljenju rojeva što za njega što za prodaju.Naravno,uvek sam sa radošću dočekivao mog ,,učitelja"i na mom malom pčelinjaku koji je iz godine u godinu postupno rastao.Sponosom,mogu da se pohvalim da i ja imam svoje učenike,kolege koje sam zapčelario i čiji pčelanici polako rastu.Naravno tu sam uvek da se nadjem kolegama koji su znatno stariji i po godinama i po stažu.Šta hoću ovim uvodom da kažem.Ko je pažljivo čitao,verovatno naslućuje.Ovde želim da kažem da kolege početnici u ovom poslu trebaju da uče i na terenu,kod kolega koji imaju rutinu i znanje,potrebno iskustvo.Često kada nešto radimo nije isto i kada čitamo.Druga po meni bitna stvar je i brzina kojom se jedan pčelinjak razvija.Ne tako retko sreću se kolege koji su prvo kupili centrifuge i kante,pa onda košnice,i koji su se razočarali a uložili znatna sredstva u ovaj itekako zahtevan i suptilan posao.Postaju opterećenje sami sebi.Pčelinjak treba da se postepeno razvija sticanjem znanja i iskustva svoga vlasnika i postepeno opravdavajući svoje postojanje.Ipak,uprkos očiglednoj ljubavi prema ovome što radimo,neka satisfakcija mora da postoji.
« Poslednja izmena: Februar 11, 2012, 22:15:40 Mihajlović Verica »

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3218
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #7 poslato: Februar 11, 2012, 20:19:03 »
Medju nama pcelarima najzasluzniji za razvoj pcelarstva su pisci pcelarskih knjiga , predavaci po pcelarskim drustvima i urednici pcelarskih casopisa .

Pisci izvanredno poznaju zivot pcelinjih zajednica . Predavaci odlicno prenose svoja i tudja iskustva. A mi se samo trudimo da budemo dobri ucenici , da ne pravimo pocetnicke greske , i nikada necemo pogresiti toliko mnogo da pcele ne mogu da isprave .
Mnogi stariji pcelari , cesto su majstori tehnike kojom rade ,(cesto bude i zastarela) mada tu nema neke posebne majstorije koja se ne moze nauciti ili isprobati , kad bi se znanje nesebicno delilo sa onima koji manje znaju .
Ja sam sva ova rojenja isprobala u mojim klimatskim i pasnim  uslovima . Uvek kriticki gledam na svoj rad jer uvek moze bolje, zato bez ustrucavanja kritikujte . Tako se dolazi do kvaliteta u radu   
Sirokog pogleda idem kroz pcelarstvo , verujem u  prirodu jer je uravnotezena , a verujem i kolegama pcelarima , koji se bave ovim plemenitim zanimanjem koje trazi  sposobne , vredne , mudre , plemenite i odvazne ljude ….

Kolega Dejane  cena roja je promenljiva kategorija , to sam i napisala , zavisi od mnogo faktora . Cena meda u Doljevcu je 350 din , a moze se naci i za 300!!!
Moje kosnice otvaram "iskljucivo " ja i u njima "zavirujem " takodje samo ja , prema tome slobodno me kritikuj kao bilo kog kolegu pcelara , a ja cu pokusati argumentima da  odbranim moj nacin rada .

Vratimo se temi , i prodiskutujmo o planskom razrojavanju , mnogi medju nama imaju nameru da uvecaju pcelinjak ….
« Poslednja izmena: Februar 11, 2012, 22:16:11 Mihajlović Verica »

Van mreže Lukovic M. Slobodan

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 383
  • Starost: 79
  • Pol: Muškarac
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #8 poslato: Februar 11, 2012, 20:53:41 »
Verice,
nije mi namera da filozofiram, kako reče Zoran, vec da u duhu potpune tolerancije
sagledamo- dali naslov teme,,Plansko razrojavanje=Prirodno rojenje i nega rojeva"
odgovara sadržaju koji je objavljen ispod naslova ?? Ja mislim da ne odgovara a
evo i zašto: Svi postupci obradjeni i prednjoj temi su veštačko razrojavanje, pa nema ni ,,P,, od prirodnog .
Da planski treba raditi na razrojavanju- slažem se .Da stoji naslov teme/ a po meni
trebalo bi,, Razrojavanje i nega rojeva ,, bilo bi sasvim u redu.Zato i predlažem da se
naziv teme promeni, ostalo je sve OK.

Zorane A.
Mislim da mi koji smo ukazali Verici na prednju nelogičnost naslova teme nikoga nismo uvredili, niti ga,, čekali iza ćoška ,, kako se ti izrazi u svom postu.
Zašto bi se neko zbog uljudnog obraćanja iritirao i nervirao, ovde smo da u
duhu tolerancije iznosimo svoja mišljenja.Zbog toga bih želeo da čujem i tvoje mišljenje: Da li naslov teme odgovara sadržaju.
Prirodno rojenje ima svoju posebnu temu na ovom Forumu.
Veliki pozdrav iz ledene Ivanjice gde je danas napadolo još  mnogo snega.
« Poslednja izmena: Februar 11, 2012, 22:16:45 Mihajlović Verica »

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3218
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #9 poslato: Februar 11, 2012, 21:35:44 »
Deda , nece stajati ovaj naslov teme , znam da ne odgovara . Ja nisam bila sigurna za naslov , pa sam zato trazila savet od Djoke i ostalih .
I lepo sam pitala ,"Kako mislite da bi bilo bolje 1)da li da sve nacine  uklonim , pa da stavljam jedan po jedan ,
                                           2)  ili da odavde pa nadalje prebacujemo jedan po jedan i da komentarisemo , a ovo gore da stoji kao jedan podsetnik o mogucim nacinima planskog razrojavanja ."
Neka napise ko sta ima da saopsti , to je demokratski a s ciljem da tema bude sadrzajna i korisna , a sve sto nije u kontinuitetu sa temom treba obrisati , ja tako predlazem ...

Ako imate bolja resenja ili drugaciji nacini planskog razrojavanja , napisite ...
 
Predlazem da i ova poruka koju ja pisem , posle citanja bude obrisana ...
« Poslednja izmena: Februar 11, 2012, 22:17:14 Mihajlović Verica »

Van mreže Stepanović Dejan

  • Matica
  • ******
  • Poruke: 1475
  • Starost: 39
  • Lokacija: Mladenovac-Kovačevac
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Kovacevac 250 m
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #10 poslato: Februar 12, 2012, 16:00:24 »

Kolega mani se mene i pisi o pcelarstvu ,svom nacinu rada,iznesi nesto
pa da zajedno komentarisemo.
Mi ovde imamo porodicnu atmosferu ,i nedamo da je iko ili ista poremeti.
Pozdravlja te Dejan kojui salu razume i idemo dalje.
U ovoj temi cu izneti svoj nacin ali kad za to bude vreme.

Mislim da je mnogo rano za ovo.
POZ

Najteze je biti covek medju ljudima.

Van mreže Petrovski Marjan

  • Larva
  • ***
  • Poruke: 160
  • Starost: 49
  • Lokacija: Skopje
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Skoplje , selidbeno pcelarenje, razvoj na 250 m nadm, visine
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #11 poslato: Februar 12, 2012, 23:11:42 »
Ovo je moja strategija o pravljenu rojeva  i to radim sto ranije ,za mene mnogo uspesno


Ovaj oplodnjak naseljavam sa 1 ram zatvorenog legla i pcele na njemu i 1 prazni ram (kafejavi) od nekoliko generacija pcela sa maticnjakom.
Kad se matica oplodi, ne zurim sa vadzenjem matice, tako sto ona nanese sa leglom i prazni ram.
Kada imamo u oplodnjaku 2 rama sa leglom ,uzimam nukleus koji zbira 6 ramova (prikazan na slici)
i naseljavam ga sa 2 rama legla iz oplodnjaka i jos 2 rama sa leglom sa pcelama iz jakih zajednica (tako sto suzbijem i rojidbeni nagon kod jakih zajednica) i 1 ram gde ima med i polen pa dobijem jak nukleus sa 4 rama leglom i 1 ram hrane i dodajem 1 S.O tako da nukleus koji sada je sa 6 rama , do avgust prerasne u jako drustvo sa testiranom mladom maticom. Pozdrav svim kolegama.
« Poslednja izmena: Februar 12, 2012, 23:18:11 Petrovski Marjan »

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3218
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #12 poslato: Februar 12, 2012, 23:38:23 »
Bravo Marjane,
Da li ovako razrojavas drustvo koje udje u rojevi nagon ?
da li na prenesenom ramu u oplodnjaku   veci mas maticnjak ili dodajes zreo maticnjak?

U kom mesecu formiras oplodnjake i po kakvom vremenu (mislim na temperature dan-noc)?

Moje slike su na klipu , ako ih nadjem posebno pokazacu ti kako ja to radim ...a pocinjem 10-15 aprila ako spoljna temperatura bude stabilna na 18-20 stepeni

Van mreže Petrovski Marjan

  • Larva
  • ***
  • Poruke: 160
  • Starost: 49
  • Lokacija: Skopje
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Skoplje , selidbeno pcelarenje, razvoj na 250 m nadm, visine
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #13 poslato: Februar 13, 2012, 00:49:38 »
Bravo Marjane,
Da li ovako razrojavas drustvo koje udje u rojevi nagon ?
Ovo mi je nacin da jaka drustva ne dodzu u rojevni nagon .Sa oduzimanje 1 ram sa leglom iz jake zajednice za formiranje oplodnjaka ,dodajem u jako drustvo S.O ili kafejavi ram i ono dobije radno raspolozenje ,odnosno mlade pcele su zaposlene .
Maticnjaci su vec pripremljeni i oplodnjaku dodajem zreo maticnjak koji za 2 dana izlazi matica. (RADI SE PO KALENDARU)
Tempirano po kalendaru da matica izadze 5-7 maja (znaci oplpdnjaci su formirani 3-5 maja) , odnosno posle 10-12 dana  proverujem dali je oplodzena.
 Oplodnjake nosim 7 km od pcelarnika, da se stare pcele ne vrate u maticno drustvo.

Mnogo je bitno da ram koji se stavlja u oplodnjak da bude sa zatvoreno leglo koje ce da izadze za 2-3 dana za pcele da se ne muce da greju leglo.

Van mreže Kostadinović Rade

  • Matica
  • ******
  • Poruke: 2023
  • Starost: 57
  • Lokacija: Kragujevac
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Godačica-Obronci Gledićkih planina 285 m-nv
Odg: Razrojavanje i nega rojeva
« Odgovor #14 poslato: Februar 13, 2012, 09:36:20 »
Kolege  moje drage Zorane i Dejane, a mi ostali, nezaboravimo da je ovo licni forum naseg dragog domacina Djoke, koga sve ovo mnogo i kosta.
Pa predlazem da sve nesuglasice, kojih hvala Bogu ovde skoro da i nema, ubuduce resavaju se PP na forumu ili jos bolje licnim mejlovima
ili najbolje telefonom.
Ni ja ni svi ostali clanovi Foruma niti volimo niti citamo takve polemike, pa molim domacina da ih izbrise, a siguran sam da ih vise nece ni biti.
Na kraju nase pcelice nase ljubimice, zbog kojih smo mi svi ovde, sigurno kada bi znale da citaju ne bi nam oprostile.
Neka nam je srecan i sutrasnji praznik DAN LJUBAVI. Pa u miru i toleranciji sve za ljubav.
Uspeh nije samo pobeda, vec i poraz, kada smo svesni da smo dali sve od sebe, kada smo se borili do poslednjeg atoma snage - R. Nadal u Melburnu posle poraza od N. Djokovića