Prirodno rojenje pcela , nedopustivo prazan hod u racionalnom pcelarenju

[Mihajlović Verica]

Rojidbeni nagon kod pcela ne moze da se spreci , ta osobina ih je i  spasila od  izumiranja .Nasu kranjsku pcelu  odlikuju 3 vrlo jake i izrazene osobine a to su , buran razvoj, rojidba i unos (gomilanje rezervne hrane ) .
Evo i zasto ne moze da se spreci
Vratimo se na prolecni burni razvoj ,(tad pocinje priprema za rojenje ), u pocetku razvoja ,jedna pcela hrani 3 larve , u kasnijem periodu jedna pcela hrani 1 larvu, ali pocetkom maja se menja odnos , pa 3 pcele hrane  jednu larvu. Tad drustvo ulazi u kriticni period  ,to je zavrsni period razvoja , kad  po 2 pcele na svaku larvu ostaju ne zaposlene, te pcele zapocinju pripreme za rojidbu . Zovu ih  „regrutne pcele” Matica ce smanjivati zaleganje , da sacuva vitalne pcele iz prolecnog legla koje su regrutovane da  zajedno sa maticom  izadju iz kosnice i formiraju novo gnezdo za sebe Prirodni roj sacinjavaju vitalne pcele (regrutovane), mlade pcele i stara matica
Sta znaci termin „regrutovana pcela”?
.To su pcele koje su se izlegle tokom prolegca ,kad je hrana bila najkvalitetnija , iscistile se , nahranile se dobro , i  ceo prolecni period sedele na perifernim ramovima , ili u zbegu, ili u “bradi” na letu i cekale , signal matice da krenu u rojidbu.

Ali kako sve moze da se odlozi?

[Đoko Zečević]

Nekako zbog posta koji sam jutros kao "svež" (novu poruku),  pročitao a odnosi se na prirodno rojenje,
hteo bih da se uključim u diskusiju sa nekim svojim razmišljanjima!
Naime, genetska (nasledna) osobina skoro svih živih bića, pa bilo da su ljudska ili životnjska, jeste produžetak vrste!
To je kako narod kaže od Boga ostalo!
A pošto je pčelinja zajednica jedan vrlo složen živi organizam, ta osobina, kako Verica napisa,
svakako ih je spasila od izumiranja.
Da ostavim prostora kolegama da više pišu o tome, ja ću ovde izreći jedno svoje mišljenje, za koje sam "saglasnost"
pronašao diskutujući sa značajnijim poznavaocima pčelarske teorije i prakse.
O čemu se zapravo radi?
Adekvatno gore ustvrđenoj genetskoj osobini (nagona za produženje vrste), još prvim polaganjem jaja od strane matice,
u košnici se rađaju pčele koje u sebi nose nagon za rojenje!
One su uvek tu u košnici, one su kako Koleginica napisa "regrutovane" za produžetak vrste!
Te genetski opredeljene roidbene pčele u košnici, čekaju (muvajući se udaljene po obodima ramova i zidovima košnice),
"pogodan trenutak", a to je kada se u košnici nagomila mnogo mladih nezaposlenih jedinki uz obilje kvalitetnog nektara i polena, da im Starka dadne signal o ternutku kretanja novim putem.

E sada, da li će zaista doći do tog čina (rojenja), zavisi od prirodnih okolnosti, na koje pčelar sasvim sigurno (ali ne i 100%), može da utiče.
To je moje mišljenje i ne tražim saglasnost ali voleo bih da čujem i mišljenja Kolega?

[Stepanović Dejan]

Pravovremenom intervencijom od strane
pcelara sigurno pomazemo sebi da sacuvamo
pcelinju zajednicu od rojenja,Kako Djoko rece sve u mnogome zavisi
od spoljnjeg unosa a ja bih na to dodao i od tehnike pcelarenja.
U vocnoj pasi ubacujem S.O.a pred bagrem vrsim demariranje
za ovo kratko pcelarskog staza jos ni jedna moja kosnica se nije rojila.
Imo sam raznorazne posetioce na svom pcelinjaku ali medju njima se
izdvaja jedan stariji gospodin koji je svojim ozbiljnim stavom i izgledom
gospodskim manirima i recitoscu ubedio mog oca da ja nista neznam i da cu
ubrzo ostati bez pcela i umalo se ne posvadjah sa ocem braneci svoje.
Njegovi argumenti su;
-ne dodaj tolike osnove(demariranje)
-Ne stavljaj maticnu resetku smanjuje mnogo prinos a i prisustvo metala u kosnici nije pozeljno.
-najbolje je da ih ne uznemiravas (ne ubacujem nove satne osnove)
Ugosti ja ovog finog znalca a on mi napravi svadju u kuci.
Sledece prolece taj visedecenijski mag je ostao bez pcela jer njegovo nemenjenje saca i netretiranje otrovima
uz sve pomenute savete i njegovo umece je govorilo da on ima visedecenijsko neznanje i lose navike.
Kasnije sam ja postao njegova mora jer sam ga zvao da mi objasni i da ga zamolim da mi isprica ili objasni jos nest
medjutim sav repertoar je spuco jos u prvom susretu a kasnije je izbegavao da svrati jer NEZNA NISTA .
Mozemo da pricamo koliko hocemo ali OPREZ znanje nije samo teorija znanje i umece jednog pcelaras se ogleda
u velicini pcelinjaka
-kolicini meda i proseku po kosnici
-po zdravim drustvima i cistim pedantnim kosnicama.
Na Sposu sam imao jedan otvoreni duel sa jednim cudnim covekom koji je pola Srbije zaludeo svojim glupostima
naravno dobio sam ga lagano .
Tema je prirodno rojenje sad ovde se dve stvari ne podudaraju a to je prirodni iskonski nagon i nasa zelja za sprecavanjem tog nagona.
Mislim da se uslovi ,alati i oprema naglo popravljaju i idu napred u korist pcelara a prirodni uslovi za pcelu su sve gori i tezi.
Dok je pcele bice i rojidbe a nase je da se zarad meda tome odupiremo.

[Preljevic Nusret]

Za 14 godina pčelarenja nikada nisam imao rojenje pčela.

[Kostadinović Rade]

Za 14 godina pčelarenja nikada nisam imao rojenje pčela.

Profesor Kulincevic cesto kaze "sa 15 godina pcelarskog staza, dobar si pocetnik".
Nusrete iduce godine imaces to zvanje, ali i to je uspeh.
Ma nije mnogo ni taj staz bitan, ako ima dobre pcelarske pase, povoljna klima te godine, dobre edukacije i td.

[Preljevic Nusret]

Zato još uvek učim.

[Stepanović Dejan]

Rade slozices se samnom ali sve je vezano za pasu.
Mozes da budes doktor pcelarstva ako nema pase znanje ne donosi med?
Ali kad je ima znanje donosi uvek vise,znaci uvek se isplati znati.

[Šljivic Miljko]

                   Ako drustvo padne u rojno stanje moze se razrojiti uzimanjem matice i paketnog roja da se ne bi rojilo. Ovo je vazno onima koji nece deliti ramove vec zbog nekog razloga recimo sledece pase zele da zadrze sve ramove. Posto zelimo da taj paketni roj naselimo na svom pcelinjaku onda je postupak sledeci. Pobodemo jedno drvo u zemlju u neposrednoj blizini i maticu u kavezu privezemo za to drvo. Sada pristupimo tresenju pcela tako da pcele padaju oko drveta. Stare pcele ce se vratiti a mlade okupljati na drvo oko matice. Kad nam se cini da je pcela dosta za novi roj obustavimo tresenje i sacekamo neko vreme recimo jedan sat. Sada drvo sa maticom i svim pcelama odnosimo i stresamo u praznu kosnicu, sa satnim osnovama, na novo mesto gde ce one nastaviti da rade kao novo drustvo

[Stepanović Dejan]

Miljko ovo je odlicna fora ali bih te zamolio da opises dalji
rad sa drustvom koje je uslo u rojevi nagom?

[Šljivic Miljko]

Miljko ovo je odlicna fora ali bih te zamolio da opises dalji
rad sa drustvom koje je uslo u rojevi nagom?

Nema dalje. Roj koji bi jurio po grani ti si ga uzeo a ono sto ostalo sad ce spariti novu maticu koja ce poceti zatim da nosi jaja itd. Po uzimanju roja pcele ce izaci iz rojnog stanja a za par dana iz maticnjaka ce izaci prva matica i pcele ce narednih dana poceti da rdae na pasi. Ovo ne zanaci da je najbolje ali ako nam treba roj da ga nebi jurili po drvecu to je to.

[Mihajlović Verica]

Miljko ovo je odlicna fora ali bih te zamolio da opises dalji
rad sa drustvom koje je uslo u rojevi nagom?

Nema dalje. Roj koji bi jurio po grani ti si ga uzeo a ono sto ostalo sad ce spariti novu maticu koja ce poceti zatim da nosi jaja itd. Po uzimanju roja pcele ce izaci iz rojnog stanja a za par dana iz maticnjaka ce izaci prva matica i pcele ce narednih dana poceti da rdae na pasi. Ovo ne zanaci da je najbolje ali ako nam treba roj da ga nebi jurili po drvecu to je to.

.
Roj drugenac da li izlazi , posto je malo pcela uzeto, ?
(prvi roj zna da bude tezak i po 4-5kg !)
Maticnjaci ,da li se mogu uzeti za presadjivanje u oplodnjake ?
Da li se ne moraju rusiti posto oduzmemo pcele za jedan paketni roj?
Zanima me jos ovo, .....Ako staru maticu, koja je u kavez dok smo stresali pcele , prebacimo u predhodno obezmaticen nukleus, da li ce preneti  inpuls rojevog nagona i u nukleus ?.Kao sto bi matica tihe smene prebacena u drugo obezmaticeno drustvo prenela inpuls za tihom smenom ...
(Mene ovo sve podseca na Taranovu dasku , samo mnogo prakticnije i jednostavnije )

[Lukovic M. Slobodan]

Postovani kolega Miljko,
dali se u takvom roju nalaze samo mlade pcele?? Ako su samo mlade pcele, takav roj mora se
obavezno prihranjivati , iako je u tom momentu bogata pasa, a rojenja nam se dogadjaju bas u najacoj pasi. Nema izletnica  ! Kod prirodnog roja koji napusti kosnicu ,struktura pcela je takva da u njoj postoje i mlade i stare pcele pa takav roj sam pocinje sa radom bez pomoci pcelara , ali ga mi prihranjujemo samo da bi ubrzali njegov razvoj.Obicno vecina pcelara roj postavlja u kosnicu  sa satnim osnovama, a njih treba da pcele izgrade, popune polenom, nektarom, itd,itd..
Nekako mi ne ide u glavu stalno pominjanje genetike, te ta matica je genetski sklona rojenju,...
itd.itd. To mi nekako bode oci, a evo i zasto :
Svaki zivi stvor zeli da ostavi potomstvi i sacuva vrstu, ja mislim da je svaki svestan toga pa i pcela.
Sta je tu genetika ?? To sto nosi nasledne osobine predaka- e to je nesto drugo..
Na nama pcelarima je samo da radi racionalnijeg pcelarenja otklanjamo razloge zbog kojih dolazi do rojenja a oni se uglavnom ( vecina) znaju..Verujem da kolege koji iznose da 14 godina nisu imali rojenja da znaju kako da ga sprece..

[Kostadinović Rade]

(prvi roj zna da bude tezak i po 4-5kg !)

Pre oko 25 godina, jos za vreme SFRJ, isao sam sa kolegom da on kupuje rojeve kod nekog njegovog rodjaka u Slavoniji, danasnja teritorija Hrvatske.
Covek je pcelario LR kosnicama, ne secam se da li jedno ili dvomaticno sa vise od stotinu pcelinjih drustava.
Pamtim da je tog dana imao nekoliko prirodnih rojeva na obliznjem drvecu ogromne velicine.
Te rojeve je prodavao "na kantar", tj. posle skidanja u neke neobicne vrskare od slame nalik na subaru jednostavno je merio na kantar (digitalne vage se pojavile posle vise od 10 godina).
Najtezi je bio oko 3 kilograma.
Ako po prof Kulincevicu nasa rasa pcela u najacem drustvu moze biti do oko 54.000 pcela, razmisljam sta je ostalo u kosnici?
Smatram da su od 3kg najveci rojevi kod nas, pa 4-5kg tesko mogu zamisliti.
U svakom slucaju roj sa grane ako vam neko prodaje je uvek na ceni iz mnogo razloga.

[Đoko Zečević]

Svaki zivi stvor zeli da ostavi potomstvi i sacuva vrstu, ja mislim da je svaki svestan toga pa i pcela.
Sta je tu genetika ?? To sto nosi nasledne osobine predaka- e to je nesto drugo..
Na nama pcelarima je samo da radi racionalnijeg pcelarenja otklanjamo razloge zbog kojih dolazi do rojenja a oni se uglavnom ( vecina) znaju..Verujem da kolege koji iznose da 14 godina nisu imali rojenja da znaju kako da ga sprece..

Dragi Deda,
Pa ja napisah gore u mom postu ovo što ti kao vrlo iskusan pčelar potvrdi.
Drago mi je i hvala ti za to.

Samo  da znaš da ja ono nisam napisao napamet.

Pozdrav
Pozdrav

[Stepanović Dejan]

Rade apsolutno se slazem sa tobom da roj
nikada nemoze da meri 4-5 kg ni teoretski.
 Obicno se izroje drustva koja to rade svake godine
ali na pcelinjaku svakako postoje i drustva koja nemaju
taj nagon a izuzetnog su kvaliteta.
Da li postoji nacin da njih prirodnim putem nateramo da se
izroje?Kako?