Autor Tema: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine  (Pročitano 4797 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3248
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« poslato: Decembar 03, 2011, 21:15:06 »
Za svakog pcelara je od velike vaznosti da zna  kako se u svakom godisnjem dobu odvija zivot i rad pcelinjeg drustva . Bez poznavanja zivota i uslova , pod kojima pcele zive i rade ,ne bi imalo nikakvog smisla pcelariti ..
Pisacemo " o zivotu pcela u toku zime "..., o zivotu u"prolece i leto", zatim" o zivotu u jesen.."..

Ja cu poceti prva pa cu poceti od pocetka ,o zivotu pcela u toku zme.Pcele zimu provode u kosnici , obrazujuci zimsko klube , koje je za njih i izvor toplote .Zimi pcele nemaju mnogo posla u kosnici ., osim da proizvode toplotu ,da bi odrzavale zivot u zajednici.Ovu tesku borbu sa zimom one izdrze ako u kosnici ima dovoljno hrane ,dosta mladih pcela , i kad ih kosnica dobro stiti od kise, snegova i vetrova ..
Ta homogena masa pcela "pcelinje klube", kako stvara tolotu?

Van mreže Šljivic Miljko

  • Pčela
  • *****
  • Poruke: 662
  • Starost: 54
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Globoder 196m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #1 poslato: Decembar 03, 2011, 22:06:41 »
                       Pcelama tokom zime treba mir, hrana, ventilacija...  1.MIR]  Svako uznemirenje im steti, svako lupkanje,  diranje, otvaranje,jer sa uznemirenjem one trose vise hranu a cilj je da trose sto manje hrane da sto manje opterete crevo i zive sto duze. Evo jos jedan razlog da se ne dodaju nikakve pogace jer je to veliko uznemirenje u svakom pogledu. 2. HRANA  Ako drustvo ima dovoljno hrane mozemo povaditi ramove iz kosnice i staviti na dve letvice jadan do drugog sve ramove kao da su u kosnici. Te dve letvice pricvrstimo negde ispod strehe da ne kisnu pce i pcele ce odlicno zimovati. Ovo je odgovor na utoljavanje, stiropore i ostala zezanja.       3. VENTILACIJA zbog potrebne velike kolicine kiseonika pcelama ( videli smo da im nije hladno) je jako vazna ventilacija. Ovo sve vazi do 51 dan pred pasu kada se sve ovo menja: Pcele treba utopliti, pogacom stimulisati i kad moze dodavati sirup i nove ramove. Za bagremovu pasu pocetak prolecnih radova bi bio od 5. pa do 15 marta a ya livadsku 10.mart do 20 mart.

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3248
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #2 poslato: Decembar 03, 2011, 22:32:26 »
Hvala G. Miljko , lepo receno :MIR, HRANA, VENTILACIJA.

O tome kako izgleda pcelinje klube pisao je G.Taranov :

“Zimsko klube ima tacno izrazenu  konstrukciju spoljnju(spoljasnje),I unutrasnje jedro (klube).Pcele koje formiraju koru su nepokretne, gusto pripijene jedna uz drugu.Ovde su one razmestene ne samo u  ulicama nego I u praznim celijama .Zbog toga je kora, u svom vecem delu sastavljena od mase pcela  u obliku gusto nabijenog omotaca, koji je razdeljen samo tankim zidovima celija.Kora uspesno cuva toplotu koju su proizvele pcele u sredini klubeta.
Debljina kore zavisi od spoljasnje temperature.Pri njenom snizenju klube se zgusnjava :vise pcela zalazi u celije , kora postaje deblja I gusca.
Debljina kore nije svuda ista: ona je tanja u blizini leta –ovde se pcele razmestaju redje I vazduh moze lako da dopre do  unutrasnjosti klubeta .Kora je tanja I u gornjem delu klubeta.Stepen stanjivanja kore regulisu same pcele sto obezbedjuje potreban nivo ventilacije.Narocito mnogo pcela se razmesta  u celijama krajnjih satova I s donje strane klubeta u kojoj preovladjuju pcele starijeg uzrasta.
Pcela se nalazi u kori sve dok u njenoj mednoj voljci ima rezerve meda.Kada se rezerva istrosi pcela “zaroni” u debljinu kore, izlazi iz nje I penje se po satu prema rezervama meda gde puni  svoju mednu voljku .
U zimskim uslovima pcele ne predaju med jedna drugoj –svaka pcela sama za sebe uzima ga iz celija .Med na granicama kore pcele prvo raspecate, koji zbog svoje hidroskopnosti postaje redji usled vlaznog vazduha , koji se sakuplja u gornjem delu klubeta. Sto je vazduh suvlji pcele drze vise celija saca raspecacenim .Napunivsi mednu voljku pcela se primakne  unutrasnjem sloju kore u ciji sastav ostaje duze vreme..Pcele u celijama  nalaze se u stepenu pokoja , I razlikuju  se  od drugih pcela  veoma niskim stepenom metabolizma.
Jedro klubeta(unutrasnje klube) sastoji se uglavnom od fizioloskih mladih pcela . One su razmestene relativno slobodno I mogu da se premestaju po satovima.Toplota izvire uglavnom od pcela koje su smestene u centar  klubeta.Ona se stvara na racun pojedenog meda ili mehanickih pokreta (podrhtavanje krila I muskulature tela ) U hladno vreme se obicno cuje iz kosnice poseban  sum – koji je rezultat tih mehanickih pokreta hiljade pcela u jedru klubeta.Unutar klubeta pcele odrzavaju  relativno visoku temperature:na nevelikom delu u sredini klubeta ona dostize  28-32 stepena C(toplotni centar)
U kori klubeta temperature se krece od  6-10 stepeni C"

“Pcelar” 1997
Sa  ruskog preveo ,
S.Miloradovic

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3248
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #3 poslato: Decembar 03, 2011, 22:34:04 »
Dalje  G. Taranov kaze sledece:

Ponasanje klubeta  promenom temperature

Zapremina klubeta  tokom zime menja se sa promenom   spoljasnje temperature.Pri zahladjenju ono se sazima a pri  relativnom otopljenju  se siri I premesta  u smeru celija oslobodjenih od meda .Zahvaljujuci takvoj pulsaciji  toplota unutar klubeta odrzava se ne samo povecanim stvaranjem toplote vec I snizenjem toplotnih gubitaka .Tako da pri snizenju temperature na 5 stepeni C, precnik klubeta se smanji za 12%, sto je dovoljno za ocuvanje prvobitne toplote.Zahvaljujuci takvoj reakciji na niske temperature  pcele mogu da izdrze hladnocu bez znatnog povecanja potrosnje hrane.
Ostra kolebanja temperature u kosnici  omeksavaju satove sa  poklopljenim medom .Pri  hladjenju topliji satovi polako  emituju  toplotu, a pri otopljenju , obrnuto, upijaju toplotu sto omogucava  spori rast temperature.Zbog toga pri nagloj promeni spoljnih uslova  pcelinje drustvo je u stanju  da se prilagodi novonastaloj situaciji.
Temperatura u centru klubeta  u toku zime koleba se veoma malo – ne vise od 1-2 stepena C na dan , medjutim  kako se priblizava prolece ona  u celini raste .
Krajem februara temperature u centru klubeta dostize  32-33stepena C, sto pobudjuje maticu da pocne sa  polaganjem jaja.Pcelinje drustvo srednje jacine , u prvoj polovini zime trosi  20-25 g meda  na dan . Kad se pojavi leglo potrosnja hrane se duplira ….


Van mreže Dobrodolac Miki

  • Lutka
  • ****
  • Poruke: 454
  • Starost: 23
  • Lokacija: Брзеће
  • Pol: Muškarac
  • skype - miki_dobrodolac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Тршановци (500m)
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #4 poslato: Decembar 03, 2011, 23:04:27 »
Svugde se pominju pcele u klubetu,a sta je sa maticom?
Da li je i dalje mlade pcele hrane mlecom ili se sama hrani polenom i medom?

Van mreže Stepanović Dejan

  • Matica
  • ******
  • Poruke: 1477
  • Starost: 39
  • Lokacija: Mladenovac-Kovačevac
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Kovacevac 250 m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #5 poslato: Decembar 03, 2011, 23:35:10 »

Miki matica se hrani i zimi maticnim mlecom.
« Poslednja izmena: Decembar 03, 2011, 23:40:28 Stepanović Dejan »
Najteze je biti covek medju ljudima.

Na mreži Đoko Zečević

  • Matica
  • ******
  • Poruke: 4397
  • Starost: 67
  • Lokacija: Zlatar - Nova Varoš
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Zlatar planina (Bakalovina-Komarani) - 1200m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #6 poslato: Decembar 03, 2011, 23:59:18 »
Kolege, lepo vi to pišete, naravno često koristeći pčelarsku literaturu (Taranov i dr.), ali bih napisao da je neophodno da mlađi, pa Boga mi i stariji pčelari pre svega treba da upoznaju biologiju pčele pa bi onda mogli lakše pratiti  teoriju i razumeti praksu!

Da se i ja  uključim u diskusiju i da dodam samo da pčele u toku biološkog i ekološkog "mirovanja" hranu troše samo za energiju koja im je neophodna da se u klubetu zakonomerno kreću,- - podrhtavaju čuvajući određenu toplotu za maticu i sebe!

Naš član Foruma Brnda (koji ništa ne piše), merio je ovde kod mene na Zlataru  u decembru mesecu po velikoj hladnoći, temperaturu u košnicama i pokazao mi je različite vrednosti u delovima košnice gde je klube i gde nije!

Za sada toliko...


Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3248
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #7 poslato: Decembar 04, 2011, 09:19:13 »
Kolege , samo da vas podsetim na ono sto znate a to je definicija biologije ,

Biologija je NAUKA koja proucava sastav i ponasanje organizama, njihov rast,razvoj i razmnozavanje , kao i medjusobni odnosi medju organizmima,i odnos organizama prema organizmima iz okoline . Sustina biologije pcela je od jajeta  do zavrsetka zivota .
Biologijom se bavi nauka , a mi se bavimo samo prakticnim pcelarstvom . Zanimljiva je cinjenica da pcele uopste ne trose vreme na nebitne stvari , poput analiziranja nasih postupaka prema njima , nego uvek rade na licnom opstanku u svakom pozitivnom smislu .One uvek mogu da svoje okruzenje oblikuju sebi u korist, naucile tokom evolucije , a covek to jos nije naucio ...

Ljudi o pcelama znaju vrlo malo , ali ih kontinuirano unistavaju !!!

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3248
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #8 poslato: Decembar 04, 2011, 09:43:25 »

Miki matica se hrani i zimi maticnim mlecom.
.
Zanimljivo je kolega sto sam negde procitala a to je da "prirodno budjenje pcela", vreme kad matica pocne da zaleze u januaru ima veze sa kolicinom mleci sa kojom je hranjena prosle godine u vreme zaleganja i sa duzinom dana i temperaturom u januaru mesecu !

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3248
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #9 poslato: Decembar 04, 2011, 09:51:46 »
Ventilacija je jako bitna kolege , dobro nas je upozorio G. Miljko , vodite racuna da vam leto bude dovoljno otvoreno , i nemojte da pravie direktnu promaju koja ide preko pcelinjeg klubeta .

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3248
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #10 poslato: Decembar 04, 2011, 12:48:41 »
PROLECE I LETO vrlo zanimljiva godisnja doba za zivot pcela .Polovinom januara pocinje novi zivot u kosnici , a tokom februara kad dan bude duzi, vreme toplije zivot u kosnici se ustaljenim kontinuitetom nastavlja .
Sredinom januara kad matica pocne sa zaleganje polozi po vrlo malojajasca , pocne s priblizno 20-ak pa povecava . Leglo pocinje  u centru klubeta gde je najtoplije , jer temperatura u zonu legla treba da bude 34stepena C
.Iz dana u dan se leglo povecava tako da se i potrosnja hrane povecava . U januaru je potosnja hrane oko 1,2kg
Kako je u februaruaru duzi dan , ima i toplijih intervala , pa pcele mogu da izlecu van kosnice ,matica vise zaleze , i ne samo na jednom ramu nego pocinje da se seta po  susednim ramovima . U februaru dnevno zaleze oko 135 jajasca , pa i potrosnja hrane pocinje polako da raste , zato sto pcele jedu a i leglo hrane . Ovog meseca pcelinje drustvo potrosi oko1,6kg hrane (meda ipolena )

Sve je vise legla pocinju da se radjaju  mlade pcele ,s kojima pocinje sezona za pcelinje drustvo.U martu postepeno dolazi do smanjenja hrane a do povecanja legla . Matica u martu zaleze  od 220 do 309(od pocetka do kraja meseca)jajasca., a potrosnja hrane je oko 2,3kg.
Hrana je potrebna pcelama ne samo da hrane sebe i leglo nego i za odrzavanje toplote .Pored meda u ovom mesecu pcele trose dosta i polena  za negu novog legla i ishranu mladih pcela

.Primecujemo naglo gubljenje starih pcela , pcelinje drustvo stagnira i slabi , to je takozvano martovsko gubljenje pcela na koje se  zale mnogi pcelari koji ne poznaju biologiju  pcelinje porodice. Do tog slabljenja dolazi  zbog toga sto pri pojacanom saobracaju  pcela sa okolinom , mnogo brzo stradaju stare pcele , nego sto se radjaju nove –prolecne mlade pcele (takozvana  smena generacija).
Pocetkom aprila izvrsena je smena generacije, pretezno sum lade pcele, primecuje se ubrzani rast pcelinje zajednice , ali uporedo raste zaleganje matice koje u ovom mesecu dostize 1008 jajasca , I potrosnja hrane je veca , raste na oko 3,6kg. 

Sa unosenjem novog raznovrsnog nektara i cvetnog praha , aktivnost matice raste , dnevno polozi po 1500 jajsca, (u drugoj polovini maja, tada je potrosnja hrane 4,7kg )

Kada drustvo dovoljno ojaca , matica pocinje da aleze neoplodjena jaja i izlezu se prvi trutovi.Pojava trutovskog legla i trutova je  znak da se drustvo obnovilo I dobro se razvilo

.Radjanje mladih pcela se produzujei posle pojave trutova , i dolazi do nezaposljenosti mladih pcela jer ima vise mladih pcela od legla koje treba da neguju.

-Ova nezaposlenost , priliv nektara i cvetnog praha iz prirode  kao i povecana temperature okoline , bude kod pcela potrebu za stvaranje nove porodice-rojenje

U tom trenutku pcelinje drustvo se nalazi na svom maksimumu razvitka , spremno je da sebi izgradi novi dom i prikupi dovoljno hrane za prezimljavanje .

Pri kraju leta pcelinje leglo  se naglo smanjuje , kako se koja celija prazni –izlazi mlada pcela -, pcele  celiju pune medom i cvetnim prahom , stvarajuci sve veci medni venac koji ce im iznad glave sluziti tokom zime  kao rezervna hrana . 

U junu matica zaleze oko 1080 celija saca .Sto se vise blizi kraj leta , to se vise kod pcela uocavaju pripreme za zimu , pripremaju kosnicu , lepe propolisom sve vece rupe …

Matica u julu polozi oko 660 jajasca, avgustu oko 348, do polovinu septembra (dok traje dopuna hrane) polozi oko 450, zatim do kraja septembra smanji na 83 dnevno ….


Tekst je zaista dug , slabo ko voli da ovoliko cita , zanimljiv je i u najskracenijoj verziji ,
Nije lose procitati ga , ako sam negde pogresila nije namerno ispravite me…

« Poslednja izmena: Februar 19, 2012, 00:34:07 Mihajlović Verica »

Van mreže Šljivic Miljko

  • Pčela
  • *****
  • Poruke: 662
  • Starost: 54
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Globoder 196m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #11 poslato: Decembar 05, 2011, 17:39:41 »
                   Verice, ovo je bas opsirno. Prolecni radovi se svode na: A) Radovi na razvoju i B) radovi na sprecavanju rojenja.
A) Razvoj pocinje 51 do 55 dana pred ocekivanu pasu i se svodi na: 1. Utoljavanje 2. Stimulativno prehranjivanje i 3. Prosirivanje prostora.
B) Sprecavanje rojenja se pokusava ( a da li ce da uspe videcemo) 1. Mlada i kvalitetna matica 2. Oduzimanje mladim pcelama vosak ( pa nemaju sta da ponesu kad se roje i onda se ne roje) 3. Zaposljavanje pcela u vezi sa Prosirivanjem prostora 4.Dobra ventilacija 5. Zasenjavanje kosnica.

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3248
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #12 poslato: Decembar 05, 2011, 17:50:56 »
                   Verice, ovo je bas opsirno. Prolecni radovi se svode na: A) Radovi na razvoju i B) radovi na sprecavanju rojenja.
A) Razvoj pocinje 51 do 55 dana pred ocekivanu pasu i se svodi na: 1. Utoljavanje 2. Stimulativno prehranjivanje i 3. Prosirivanje prostora.
B) Sprecavanje rojenja se pokusava ( a da li ce da uspe videcemo) 1. Mlada i kvalitetna matica 2. Oduzimanje mladim pcelama vosak ( pa nemaju sta da ponesu kad se roje i onda se ne roje) 3. Zaposljavanje pcela u vezi sa Prosirivanjem prostora 4.Dobra ventilacija 5. Zasenjavanje kosnica.
.
 Ja sam po prirodi pricljiva , to mi je karakterna osobina , pa bih svima htela sve da pojasnim do detalja ...ali skraticu ja pisanje , to nije problem ... 8)

Na mreži Đoko Zečević

  • Matica
  • ******
  • Poruke: 4397
  • Starost: 67
  • Lokacija: Zlatar - Nova Varoš
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Zlatar planina (Bakalovina-Komarani) - 1200m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #13 poslato: Decembar 06, 2011, 07:36:14 »
   
 Ja sam po prirodi pricljiva , to mi je karakterna osobina , pa bih svima htela sve da pojasnim do detalja ...ali skraticu ja pisanje , to nije problem ... 8)


Koleginice Verice,

Zašto kratiti pisanje?

Ima prostora dovoljno i treba nekada i široka analiza da bi bilo mesta za didskusije jer kada je dato rešenje (kao što Miljko odlično radi), onda tu više nema mesta analizi, tj. raspravi, već ili da se pohvali rešenje ili ne javljati se (da ne bi bilo zamerke),  na Forumu!
A to nije cilj ni Foruma niti kvalitetnih diskusija i rešenja?

Pozdrav Kolegama
 

Van mreže Mihajlović Verica

  • Urednik
  • *****
  • Poruke: 3248
  • Starost: 50
  • Pol: Žena
  • Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka. – Džon Driden
  • Lokacija pčelinjaka i nadmorska visina: Doljevac , nadmorska visina 195m
Odg: Zivot i rad pcelinjeg drustva u toku godine
« Odgovor #14 poslato: Decembar 06, 2011, 11:12:33 »
   
 Ja sam po prirodi pricljiva , to mi je karakterna osobina , pa bih svima htela sve da pojasnim do detalja ...ali skraticu ja pisanje , to nije problem ... 8)


Koleginice Verice,

Zašto kratiti pisanje?




.
Verovatno zato sto ljudi ne vole da citaju dugacke tekstove .. :(