Uzimljavanje!

[Kostadinović Rade]

Ja ostavljam minimum 15kg hrane u DB kosnici, a ne i preko 20kg, jer pocetkom septembra izvrsim "peglanje" hrane po drustvima.
Od ove kolicine najmanje 2/3 je med, naravno i po 2 rama perge, a u avgustu dodam i sirup do potrebne kolicine hrane.

MED NA MEDU RODI.

A ne na seceru, bar ja tako mislim.

A ovaj sto povadi sav med, pa dodaje samo sirup u jesen, neznam da li u prolece ima pcele?

[Đoko Zečević]

     Drugo ovako kasno leglo odnosno svako leglo u oktobru je lose jer bez obzira sto se dobije vise legla mnogo vise se gubi na iznurivanju pcela, vec proizvedenih zimskih pcela koje neguju leglo a te pcele su trebale da budu sacuvane do proleci. Drugo leglo koje sad proizvode nisu zimske pcele vec pcele sa kratkim zivotnim vekom i brzo izumru. Treci los razlog sto na negovanju legla trose yalihe cvetnog praha koje su im potrebne za februar i mart. Rani prolecni razvoj zavisi od sadasnjih zaliha. Nikako nije dobro posle 10.sptembra stimulisati leglo o cemu je Kulincevic pisau u Pcelaru iy 1993.godine.

Kolega Miljko je zaista u pravu.
Mnogi pčelari na području gde ja pčelarim prihranjuju pčele šećernim sirupom do raja oktobra!
Najveći problem (koji ne znaju) jeste što ponestane perge, koju pčele potroše na nezi legla pa otuda veliki problemi kod ranog prolećnog razvoja ( a Bogami ovde i kod kasnijeg), zbog nedostatka osnovne supstance za odgajanje maldih pčela!

A koliko žive pčele proizvedene u oktobru i eventualno u novembru može se zaključiti po izjavama nekih kolega koji su tvrdili da kada košnicu otvore u rano proleće, na podnjači bude pregršt i više mrtvih pčela.
Nikako nisu mogli da odgonetnu razlog zoliko mrtvih pčela na podnjači?

Takođe, da bi zimujuća pčela dugo živela, neophodno je da bude negovana kada u prirodi još uvek ima svežeg polena i nektara a ne da bude gajena kada se još i vrši prihrana samo šećernim sirupom!

No, dešavalo se i drugačije.
Za to imam primer da sam 2009 godine imao u košnici br. 52 leglo na tri rama uočeno dana 26. novembra!
Ta pčelinja zajednica nije imala mrtvih pčela u proleće na podnjači a u sezoni 2010. godine donela mi je skoro 2 medišta (DB) meda!?
Ovakav snimak sam objavio na Youtube i evo postavljam ga ovde kao dokaz napisanog.

Pozdrav
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=4zqmylnL7Qw" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=4zqmylnL7Qw</a>

[Kostadinović Rade]

"Zimsko negovanje legla veoma jako pogorsava rezultate zimovanja pcela. Odsustvo legla u gnezdu pcela jedan je od vaznih pokazatelja normalnog toka njihovog zimovanja.

U tom periodu pcele koriste sakupljene rezerve hranljivih materija utoliko vise, ukoliko su losiji uslovi zimovanja. Pri zimovanju u dobrim uslovima, one ocuvaju svoju aktivnost za prolece".

Ovo je na str 17.  iz knjige "Tehnologija proizvodnje pcelinjih proizvoda" prof Krivcom i prof Lebedev, izdanje SPOS-a 2000.g.

Ovo je samo potvrda da su Miljko i Djoko duboko u pravu da svaku stimulativnu prihranu treba zavrsiti do polovine septembra.

E kada je jesen topla,  tkv "Miholjsko leto" mi tu nemozemo uticati pa imamo leglo i u novembru, ali to je priroda.

[Lazarević Srđan]

Ovo je samo potvrda da su Miljko i Djoko duboko u pravu da svaku stimulativnu prihranu treba zavrsiti do polovine septembra.
I to je tačno ali treba imati u vidu da su recimo pčele za period od 7.9 -20.10 sigurno trošile bar 300 do 500 gr za tekuću potrošnju pa mu to dodje oko 17 kg i plus vaga je u plusu od 2-5 kg u zavisnosti od duštva( opet govorim o paši na asteru), i kad saberemo to je oko 20 kg meda.Za 20 l sirupa treba 13 kg šečera ,znači za 20 kg  meda sigurno još 20 kg šečera po društvu a to u ovo vreme morate priznati nije malo.
U isto vreme su pčele dobajale u 2 navrata po 1.5 sirupa baš iz razloga o kojem je ovorio kolega Šlivić a to je da se razblaži asterov med kako ne bi kristalisao.
Usput pitanje za kolegu Đoku, je li zimuje na jednom telu i kako čuva medišne nastavke.

[Mihajlović Verica]

Kolege , ja stimulativno prihranjujem u rano prolece kad pcele pocnu da opste sa okolinom i donose prvi polen . Avgusta(kad inace i pocinje pcelarska godina) vrsim detaljnu kontrolu  koju obavezno pribelezim u svom pcelarskom dnevniku . Najkasnije do 15 septembra izvrsim dopunu hrane drustvima kojima je potrebna i to secernim sirupom , u razmeri 1:1 do 1:3 u korist secera . Taj secerni sirup preradjuju julske  kratkozivuce pcele , i smestaju ga u zonu legla  gde im nedostaje hrana . Ono sto zadnje unesu u kosnicu one to prvo i potrose .D-12 najcesce zazimim na 10 rama (6 rama legla), a DB-10 na 8 rama .
Ja to ovako pocenjujem zalihu hrane za zimu :
Ako  jaka pcelinja drustva u septembru imaju leglo na 6 rama , onda treba da imaju hranu  15 kg
Raspored hrane je sledeci :
Na 6 rama ima po 1kg meda u mednim vencima (to je 8-10 cm duzina med. venca na sredini satonose  , pa mereno da dole), ili 10x10cm kvadratnih( racunato sa obadve strane rama ), poklopljenog meda je 250g , a nepoklopljenog je 150g
Sledeca 2 rama prema spolja su sa medom i polenom  , oni su teski oko 2x1,5kg i
I zadnji ramovi su sa medom , to je 2x3kg
 ------Toje znaci 6+3+6  UKUPNO 15KG ,

TO BI DRUSTVO PO MESECIMA TROSILO :
-oktobar ...1,1 kg
-novembar....o,9kg
-decembar...1kg
-januar....1,2kg
-februar...1,6 kg
-mart 2,3kg , i onda pocinjem sa stimulatibnom prihranom ..

Ja tako radim , i nikada nemam problema sa zimovanjem pcela , a izimljavanje je bas kako treba ...
Da bi uspesno pcelinja drustva zimovala , potrebno je jos dosta uslova , ali ovde je osvrt bio samo na kolicini hrane ..


Zatim

[Đoko Zečević]

Usput pitanje za kolegu Đoku, je li zimuje na jednom telu i kako čuva medišne nastavke.

Kolega Srđo,
Moram naglasiti da su uslovi zimovanja pčelinjih zajednica na 1200 metara potpuno drugačiji nego na prostorima ispod 500 metara nadmorske visine!
Zbog toga sam i istakao tekst u temi "Specifinosti BP pčelarenja" i tamo sam naznčio radnje koje se trebaju opisati da bi se razumelo o čemu se radi!
Naravno to ćemo zimus korak po korak uraditi.
Što se tiče uzimljavanja, to ću posebno opisati ovih dana, a ovde samo kratko da jedan deo košnica ima medište ispod plodišta a većina nema u toku zime.

Pozdrav

[Šljivic Miljko]

                         Lev Pluznjkov iz Stalaca cesto kaze ,,Kod pcela treba sest meseci raditi a sest meseci nema potrebe za radom,,. On je tu apsolutno u pravu stim sto za brdsko planinske uslove to treba da glasi ,,pet meseci radi a sedam nema potrebe,,. Ako smo do pocetka septembra obezbedili dovoljno hrane i obezbedili da drustva budu zdrave osim tretmana oksalnom kiselinom u sledecih sest ( sedam) meseci ne treba raditi ama bas nista. Prvi radovi pocinju 55 dana pre ocekivanog pocetka glavne pase u sledecoj godini.
                         Kod uzimljavanja svajcarska istrazivanja su pokazala da drustva koja su ujesen stimulativno hranjena dala u prolece losije rezultate iz razloga o kojima sam pisao ali to pravilo uvek moze imati izuzetaka kod nekih dru[tava gde je razlog nesto drugo kao sto je izuzetno dobra matica ili slicno. Priroda je pcelama opredelila zimski odmor i drustva cije matice ranije prestanu da nose a kasnije pocinju daju u pasi bolje rezultate iz prostog razloga sto sacuvaju od iznurivanja zimske pcele koje treba da zive dugo i sacuvaju  se za smenu generacije. Lebedejev i Krivcov su naveli da se u januaru 7 pcela angazuje na negovanju 1, zatim 3 na negovanju 1, pa 1 na 1 da bi se u aprilu 1 angazovala na negovanju 3. Ako sacuvamo zimske pcele da sto kasnije proizvode nove mlade jasno je da ce odnegovati vise pcela i samim tim drustva ce u pasi biti jaca.
                         Na kraju pohvaljujem uzimljavanje koleginice Verice Mihajlovic koja je telegrafski iznela kako ona uzimljava i to veoma tacno odnosno ispravno sa stanovista pcelarske tehnologije. Pozdrav Miljko Sljivic

[Lazarević Srđan]

Pronašao sam pomenuti tekst prof. Kulinčevića iz 1993 god. iz lista Pčelar  koji glasi :"Kako i kada nastaju zimske pčele", tako da mi je verovatno i dao odgovor na nestajanje pčela iz pomenutog oslabljenog  društva kao zaključak o opravdanosti ili  bolje reći neopravdanosti odlaska na kasne jesenje paše kakva je paša astera.

[Mihajlović Verica]

Gospodine Srdjane vrlo lep tekst ste nasli. Ja sam samo htela da Vas pitam ovo, sta mislite da li nestajanje pcela u toj kosnici koju ste pregledali ima veze sa dimljenjem protiv varoe?Mislim da ste u poruci napisali da ste dimili i vise nego sto treba !. Ako je "lek" protiv varoe koji ste koristili bio na bazi amitraza , a on je jako otrovan , jos ako je tretiranje bilo vise nego sto treba , moglo se desiti da ste ocistili varou , ali i da su pcele bile zatrovane i dezorijentisane , tako da su uginule u polju jer nisu mogle u povratku da pronadju kosnicu ?

Ovo je samo moje razmisljanje ,(svaki lek je lekovit samo ako se u doziranju ne pretera )

[Kostadinović Rade]

Bravo Verice, tako se racuna kolicina hrane za zimovanje.

Samo bi dodao da krajem avgusta treba da ima 1,5-2kg hrane po ulici pcela u centralnom delu gde ce biti klube, jer nije isto ako na jednom ramu sa jedne strane ima 2 ili 3kg, a sa druge strane 0,5kg. No ako je medna kapa sa obe strane rama min 10cm na sredini rama, a sa strana jos vise u vidu polumeseca onda smo postigli navedeno. Dobro je da na ovim ramovima ima i otvorenog meda (moze i od sirupa).

Krajnji ramovi levo i desno su magacini hrane sa min 3kg i u njima treba da je poklopljen med. Ujedno su odlican toplotni izolator klubeta.

[Mihajlović Verica]

Rade ja nikada nisam videla da na jednom ramu u centralnom delu s jedne strane ima 1-2kg meda a sa druge 0,5 kg , takvu gresku moze samo pcelar da napravi i da predvoji leglo . Jaka drustva zimuju sa 25.000- do 30.000 pcela , to je na precniku oko 25cm , tako da medni venac od 1-1,5kg meda im je dovoljan , One isprave sve nase greske pre zime ,i donesu u zonu legla onoliko koliko im treba , tu se jos malo doda secerni sirup, za slucaj da je zadnji unos bila i medljika , pa da malo sirupa stave u sacu preko medljike ...

[Jovanović Branko]

Kolega je verovatno mislio na prednju i zadnju stranu rama,a ne sa leve i desne strane...

[Mihajlović Verica]

Mali nesporazum  oko pisanja , ja nisam dobro razumela 
Rade je dobar prakticni pcelar , ucicemo mi od njega ...

[Lazarević Srđan]

Ne mislim da ipak nije u pitanju mitak,s obzirom da na večini košnica imam mrežaste podnjače vršio sam kontrolu na nekih par društava sve dok nije pao broj na ispod 10.S obzirom da legla više nema(provereno) sledi još jedan tretman oksalnom u novembru.

[Mihajlović Verica]

Ako smo pcelinjem drustvu ostavili dovoljno hrane u kosnici ono ce poceti da zimuje sa prvim hladnim jesenjim danima . Sa potpunim prestankom pase , pcele prestaju da pripremaju celije za leglo .Zaostalo leglo postepeno se izvodi a u zoni zadnjeg legla su prazne celije , pcele su rasute po ramovima i nema vise ujednacene temperature u zonu legla , potrebne za izvodjenje pcela .Pcelinje drustvo je spremno da doceka zimsku hladnocu , tako da i na 20 stepeni C, samo po koja pcela nezainteresovano izleti ili uleti u kosnicu. Kad jos vise zahladni i kad se temperatura spusti na 13 stepeni C , onda se pcele povlace sa zadnjih ramova gde je med u zonu gde je bilo izvedeno zadnje leglo i formiraju kompaktno klube . Posle toga iz kosnice izlaze samo kad je lep i topao dan  na procisni let .Ako imaju potrebe za procisnim letomizlaze i na 10 stepeni C , ako nemaju onda sacekaju 20-21 stepen C .Pcelinje klube nije masa koja miruje , tu se pcele krecu pojedinacno (stvaraju toplotu)i grupno (prema satonosama u pravcu hrane ).Najsigurnije zimuju ba medu (bagremovom , lipovom ili livadskom )...
Otud i izreka "MED NA MEDU RADJA"...